Izložba kolaža Biserke Rajčič, povodom 50 godina prevodilačkog rada.
Nedelja, 23.12.2012, u 19h
Kafić Staro Mesto, Rige od Fere 15, Beograd
***
BISERKA RAJČIĆ je rođena 1940. godine u Jelašnici kod Zaječara. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Zaječaru, a studije slavistike (grupa za istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti) na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Živi u Beogradu. Pored pisanja i prevođenja uglavnom se bavila bibliotekarstvom, radeći u naučnim bibliotekama (Narodna biblioteka Srbije, Institut za istoriju SANU i Institut za srpski jezik SANU), za doprinos razvoju bibliotekarstva je nagrađena Plaketom Narodne biblioteke Srbije (1978).
Pisanjem i prevođenjem bavi se od poslednjih godina studija slavistike, tj. od 1962. godine do danas. Pored književnosti (svi žanrovi) bavi se pozorištem, likovnom umetnošću, filmom, filozofijom, estetikom, politikologijom, istoriografijom, pitanjima vere i crkve slovenskih naroda, najviše Poljskom.
Dosad je objavila oko 90 knjiga prevoda (poezija, proza, drame, esejistika, teatrologija, filozofija, estetika, teorija književnosti i umetnosti, istoriografija, politikologija i sl.), kao i brojne tekstove iz pomenutih oblasti u književnim, kulturnim i društveno-filozofskim časopisima Srbije i bivše Jugoslavije o autorima, kojima se bavila i koje je prevodila, kao i o kulturnom životu slovenskih zemalja. Poeziju stotinak poljskih, ruskih, čeških i slovačkih pesnika (tridesetak pojedinačnih zbirki, antologije, veći blokovi u književnim časopisima, naročito u Književnoj reči i Pismu, za šta je 2004. dobila poljsku Nagradu za prevođenje poezije Zbignjev Dominjak.
Prevodila je i prozu, romane, priče, eseje, tekstove iz poljske, češke, slovačke i ruske teorije književnosti, umetnosti i pozorišta.
Prevela je i desetak drama i niz knjiga i tekstova o drami i pozorištu zbog čega je nagrađena poljskom Nagradom Stanislav Ignaci Vitkjevič za popularisanje poljske pozorišne kulture.
Dobitnik je i drugih srpskih i poljskih nagrada: Nagrada Jovan Maksimović za prevod s ruskog (proza), koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije (1984), Nagrada za životno delo koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije (1999), Povelju Radio Beograda 2 za dugogodišnju saradnju, doprinos radio stvaralaštvu i afirmaciji autorskog i kritičkog radija povećenog kulturi i umetnosti (2008), Nagrada Udruženja autora ZAiKS za izuzetna dostignuća u oblasti prevođenja poljske književnosti (Varšava, 1989), Srebrni orden zasluga za Republiku Poljsku koji dodeljuje Predsednik Republike Poljske (Varšava, 1991), Diplomu za izuzetne zasluge u promovisanju Poljske u svetu, koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova Poljske (Varšava, 2000), Nagradu Zbignjev Dominjak za višegodinju delatnost na polju prevođenja poezije, koju dodeljuju Fondacija Malgožate Badovske iz Lođa, lođski časopis Tygiel kultury i Katedra za slavistiku Lođskog univerziteta (Lođ, 2004) i Nagradu Stanislav Ignaci Vitkjevič za popularisanje poljske pozorišne misli koju dodeljuje Institut za umetnost Poljske Akademije Nauka i Udruženje pozorišnih umetnika Poljske (Gdinja, 2007), Nagrada Transatlantik 2009 koju dodeljuje Institut za knjigu za izuzetan doprinos prevođenju poljske književnosti u svetu.
Zahvaljujući zainteresovanosti za likovnu umetnost i avangardu od 2001. godine intenzivno se bavi kolažom. Dosad ih je izlagala u okviru svojih književnih večeri, u bibliotekama i pozorištima, na izložbama Galerije Istorijskog arhiva u Pančevu, a 2004. imala je samostalnu izložbu u Narodnom muzeju u Zaječaru. Koristi ih i za naslovne strane knjiga svojih prevedenih autora.
Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije od 1967. godine, a od 1994-1998. godine bila je njegov predsednik. Član je i Srpskog književnog društva, Srpskog PEN kluba.
