Žaume S. Pons Alorda (Kaimari, Majorka 1984): Filolog. Njegove pesme objavljene su u različitim antologijama. Za poslednju zbirku pesama dobio je nagradu Joan Alcover.
Pudak 3000
cercant-te en cada ombra retuda
que arrepleguis
entre les deixalles solars.
No sabràs qui ets,
per això anhelaràs l’excés
de totes les pells encetades
sense un punyal.
Mes mai no estaràs amb ella
ni amb tu mateix
ni amb ningú.
Novembre
un calorós dia d’estiu, el primer de molts altres,
Una soga de pastilles blanques beneirà la tendra
inexperiència de morir. I serà sense
tots els morts sempre s’enamoren de la terra.
Fulgents, místiques, corcades.
S’assemblen a un home.
Amb elles ho arrossegaré tot
A la destrucció final.
No hi haurà res que sobrevisqui
Aquests últims instants insalvables.
Ho sé. Ho he fet altres vegades.
I en el moment decisiu
Sols em posseiran
Aquesta incommensurable
Voluntat d’aniquilació
I la llegendària energia
Dels esclaus.
Pudak 3000
Tražeći samog sebe u svakoj datoj senci
Koju ćeš pokupiti
Među ostacima Sunca.
Zbog toga ćeš žudeti za viškom
Sve kože oštećene
Bez noža.
Ni sam sa sobom
Niti bilo s kim.
Novembar
Jednog vrelog letnjeg dana, prvog od mnogih,
Jedna omča od belih pilula blagosloviće blagu
Iskustva sa smrću koje nemam. I biće to
Svi se mrtvi uvek zaljube u zemlju.
Zaslepljujući, mistični, izjedeni.
Podsećaju na čoveka.
Uz pomoć njih ću sve dovući
Do konačnog uništenja.
Neće ostati ništa što bi preživelo
Ove poslednje trenutke bez spasa.
Znam. To sam već radio.
I u odlučujućem času
Mene će samo obuzeti
Ova neizmerna
Želja za uništenjem
Kao i legendarna snaga
Robova.
Нема коментара:
Постави коментар