Nagrada Dragani Nikolić za ilustraciju na BookILL festu u Novom Sadu

 

U okviru Festivala ilustracije knjige BookILL Fest i Salona knjiga, Banatski kulturni centar i Novosadski sajam su u petak, 1. marta 2013. dodelili nagradu za najbolju ilustraciju pesničke knjige Dragani Nikolić za ilustrovanje knjige „Zoo otac“ Paskal Peti, u prevodu Milana Dobričića i u izdanju Trećeg Trga.

Žiri: Slobodan Ivkov (predsednik), Sibila Petenji Arbutina i Senka Vlahović Filipov

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/ 
http://dragananikolic.blogspot.com/2012/06/paskal-peti-zoo-otac.html 
http://pascalepetit.co.uk/

Dragana Nikolić won a prize for the best illustrated poetry book by Banat Cultural Centre and Novi Sad Fair, on Friday, March 1st 2013.at the Book Illustration Festival BookILL Fest and Novi Sad Book Fair, for the book Zoo Father, by Pascale Petit, translated by Milan Dobričić, publisher Treći Trg.

 

Promocija knjige KOPILAD BOGOVA: AJTARI Aleksandra Mandića

petak, 8. februar 2013. u 21h
španski bar Casa Garcia
Kraljevića Marka 19, Beograd


Učestvuju:
Milan Dobričić
Dejan Matić
i autor

i iskoristićemo priliku da obeležimo rođendan autora :)

---

Aleksandar Mandić, rođen je 1984. u Sremskoj Mitrovici, detinjstvo proveo u Šapcu, odrastao na Zlatiboru, gimnaziju završio u Užicu. Živi u Beogradu.
Objavio je trilogiju Kopilad bogova:
Salir (2007),
Koret (2009),
Ajtari (2012).

-

Sa juga, sa mesta koje su smrtnici odavno zaboravili, diže se plamen stariji i moćniji od bogova. Kroz Tamu, vampirica vodi preživele iz Palate, u potrazi za razlogom opstanka. Dečak vodi bitku koju ne može da dobije, a paladin, ratnik Svetlosti, krvlju bića Tame traži sebi put do iskupljenja. Sin boga svetlosti dobija krunu, dobija sve što je ikada želeo. Ratnik senki skače sa mosta. Lepa princeza Letrika dolazi u Neritum krijući svoje pravo lice, krijući bodež u rukavu. Sin pustinje, ubica, razbojnik i lopov, prihvatiće zlato da bi oduzeo život. Mlada carica postaje majka, postaje vođa. Gonjen mržnjom, besom i bolom, sin vatre na krilima zmaja stiže u Neritum. A vampir, nekada znan kao Gvozdenoprsti, na božanskim visinama leči rane, i priprema se za konačni sukob, koji neminovno dolazi...

3 minuta za 33 pesme

Poetsko veče
Utorak 5/02/2013 – od 18h
Francuski institut, Knez Mihailova 31

3 minuta za 33 pesme
Posebno veče posvećeno poeziji, uz muzička intermeca. Dođite i pročitajte ili recitujte svoje omiljene stihove! Ulaz slobodan.

Žak Prever inspirisao je izloge Francuskog instituta. Od sredine decembra meseca, oni ne prestaju da privlače prolaznike u Knez Mihailovoj ulici!
Francuski institut će organizovati jedno posebno veče posvećeno poeziji, uz muzička intermeca. Ljubitelji poezije imaće priliku da pročitaju ili recituju svoje omiljene stihove na jeziku koji odaberu! Jedino ograničenje biće vreme: tri minuta za jednu pesmu! Povedite i svoje prijatelje!

Ulaz je slobodan a prijavljivanje na ifs@institutfrancais.rs ili na licu mesta pola sata pre početka večeri.

Dejan Matić, iz Trećeg Trga, biće moderator ove večeri.

Predstavljanje Lirske istorije muzike Kolje Mićevića

Pozivamo Vas da prisustvujete javnom snimanju emisije Art fantazija, čiji je gost Kolja Mićević i predstavljanje njegove Lirske istorije muzike u utorak 29.01.2013. u 18h. Muzička galerija Kolarčeve Zadužbine.

Predstavljanje knjige Moj poljski pesnički XX vek Biserke Rajčić

Kulturni centar Beograda
vas poziva na predstavljanje knjige
Biserka Rajčić: Moj poljski pesnički XX vek
Izdavač: Treći Trg, Beograd 2012.

Četvrtak 24. januar, 19h
Galerija ARTGET, Trg Republike 5/I
Učestvuju: Dubravka Đurić, Biserka Rajčić i Dejan Matić

****

Antologija Moj poljski pesnički XX vek Biserke Rajčić obuhvata oko 120 poljskih pesnikinja i pesnika i jeste presek poluvekovne, istrajne i sasvim jedinstvene kreativne avanture u našoj kulturi. Iako veoma obimna (550 strana), ali sa dobrim razlozima, pošto je reč o jednoj od najvećih pesničkih nacija Evrope – antologija obuhvata nešto više od dve trećine autorki i autora koje je Biserka Rajčić prevodila, koji su predstavljeni ovde sa svojim najboljim pesmama. Treba napomenuti da, pored toga što je ovo antologija poljske poezije, knjiga Moj poljski pesnički XX vek jeste i antologija prevoda Biserke Rajčić. Kako se neki prevodi sada pojavljuju prvi put, izlazak ove antologije je kulturni praznik za sve ljubitelje poezije, uključujući tu i one najupućenije.

Izložba kolaža Biserke Rajčić

Izložba kolaža Biserke Rajčič, povodom 50 godina prevodilačkog rada.

Nedelja, 23.12.2012, u 19h

Kafić Staro Mesto, Rige od Fere 15, Beograd

***

BISERKA RAJČIĆ je rođena 1940. godine u Jelašnici kod Zaječara. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Zaječaru, a studije slavistike (grupa za istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti) na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Živi u Beogradu. Pored pisanja i prevođenja uglavnom se bavila bibliotekarstvom, radeći u naučnim bibliotekama (Narodna biblioteka Srbije, Institut za istoriju SANU i Institut za srpski jezik SANU), za doprinos razvoju bibliotekarstva je nagrađena Plaketom Narodne biblioteke Srbije (1978).
Pisanjem i prevođenjem bavi se od poslednjih godina studija slavistike, tj. od 1962. godine do danas. Pored književnosti (svi žanrovi) bavi se pozorištem, likovnom umetnošću, filmom, filozofijom, estetikom, politikologijom, istoriografijom, pitanjima vere i crkve slovenskih naroda, najviše Poljskom.
Dosad je objavila oko 90 knjiga prevoda (poezija, proza, drame, esejistika, teatrologija, filozofija, estetika, teorija književnosti i umetnosti, istoriografija, politikologija i sl.), kao i brojne tekstove iz pomenutih oblasti u književnim, kulturnim i društveno-filozofskim časopisima Srbije i bivše Jugoslavije o autorima, kojima se bavila i koje je prevodila, kao i o kulturnom životu slovenskih zemalja. Poeziju stotinak poljskih, ruskih, čeških i slovačkih pesnika (tridesetak pojedinačnih zbirki, antologije, veći blokovi u književnim časopisima, naročito u Književnoj reči i Pismu, za šta je 2004. dobila poljsku Nagradu za prevođenje poezije Zbignjev Dominjak.
Prevodila je i prozu, romane, priče, eseje, tekstove iz poljske, češke, slovačke i ruske teorije književnosti, umetnosti i pozorišta.
Prevela je i desetak drama i niz knjiga i tekstova o drami i pozorištu zbog čega je nagrađena poljskom Nagradom Stanislav Ignaci Vitkjevič za popularisanje poljske pozorišne kulture.
Dobitnik je i drugih srpskih i poljskih nagrada: Nagrada Jovan Maksimović za prevod s ruskog (proza), koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije (1984), Nagrada za životno delo koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije (1999), Povelju Radio Beograda 2 za dugogodišnju saradnju, doprinos radio stvaralaštvu i afirmaciji autorskog i kritičkog radija povećenog kulturi i umetnosti (2008), Nagrada Udruženja autora ZAiKS za izuzetna dostignuća u oblasti prevođenja poljske književnosti (Varšava, 1989), Srebrni orden zasluga za Republiku Poljsku koji dodeljuje Predsednik Republike Poljske (Varšava, 1991), Diplomu za izuzetne zasluge u promovisanju Poljske u svetu, koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova Poljske (Varšava, 2000), Nagradu Zbignjev Dominjak za višegodinju delatnost na polju prevođenja poezije, koju dodeljuju Fondacija Malgožate Badovske iz Lođa, lođski časopis Tygiel kultury i Katedra za slavistiku Lođskog univerziteta (Lođ, 2004) i Nagradu Stanislav Ignaci Vitkjevič za popularisanje poljske pozorišne misli koju dodeljuje Institut za umetnost Poljske Akademije Nauka i Udruženje pozorišnih umetnika Poljske (Gdinja, 2007), Nagrada Transatlantik 2009 koju dodeljuje Institut za knjigu za izuzetan doprinos prevođenju poljske književnosti u svetu.
Zahvaljujući zainteresovanosti za likovnu umetnost i avangardu od 2001. godine intenzivno se bavi kolažom. Dosad ih je izlagala u okviru svojih književnih večeri, u bibliotekama i pozorištima, na izložbama Galerije Istorijskog arhiva u Pančevu, a 2004. imala je samostalnu izložbu u Narodnom muzeju u Zaječaru. Koristi ih i za naslovne strane knjiga svojih prevedenih autora.
Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije od 1967. godine, a od 1994-1998. godine bila je njegov predsednik. Član je i Srpskog književnog društva, Srpskog PEN kluba.

 

Dragi prijatelji,

Obaveštavamo vas da je udruženje Treći Trg dobitnik priznanja Zvezde Beograda 2012 za projekat Beogradski festival poezije i knjige "Trgni se! Poezija".
Zavhaljujemo vam se na dosadašnjoj uspešnoj saradnji i pozivamo vas da prisustvujete svečanosti uručenja priznanja.

Vaš Treći Trg