Predstavljanje knjige pesama CRNA POKRAJINA Marka Pogačara

 

Dragi prijatelji,

Knjižarnica Zlato runo i Treći Trg pozivaju vas na 

ČITANJE hrvatskog pesnika MARKA POGAČARA

i predstavljanje najnovije knjige pesama CRNA POKRAJINA 

(Treći Trg, Beograd, 2013)

Ponedeljak, 2. septembar, 20 časova

Knjižarnica Zlatno runo

Svetogorska 24 (preko puta Ateljea 212), Beograd

O PESNIKU

Marko Pogačar rođen je 1984. godine u Splitu. Objavljuje poeziju, prozu, esejistiku i književnu kritiku. Urednik je u Zarezu i Quorumu te izdavačkoj kući VBZ. Bio je stipendista fondacija Civitella Ranieri, Passa Porta, Milo Dor, Brandenburger Tor, Internationales Haus der Autoren Graz, Récollets-Paris, itd. Prevođen je na više od dvadeset jezika.

Objavio je sledeće knjige:

Pijavice nad Santa Cruzom, pesme (Zagreb, 2006)

Poslanice običnim ljudima, pesme (Zagreb, 2007)

Predmeti, pesme (Zagreb, 2009)

Atlas glasova, eseji (Zagreb, 2011)

Jer mi smo mnogi, publicistika (Zagreb, 2011)

Bog neće pomoći, priče (Zagreb, 2012)

Crna pokrajina, pesme (Zagreb, 2013)

An die verlorenen Hälften, izabrane pesme (Beč, 2010)

Portret s britvama, izabrane pesme (Beograd, 2010)

Cada oliva és un estel fos, izbor pesama (Barselona, 2010)

Предмети, izabrane pesme (Skoplje, 2012)

e-mail: privatniizleti@yahoo.com

---

O KNJIZI

Ima tu Sv. Duha, kao u Danijela Dragojevića, ali i strašnog očaja, kao u Ujevića. A i nežnosti i munjevitosti generacije rođene osamdesetih. Marko Pogačar je čudo, nije potpuno jasno ko je, ko ga je smislio i zašto, očito je tek da je tu, centralan: teško je reći što započinje, svjetlost koja iznutra / puzi zidovima liježe tihe travanjska sjene / tikve cvjetaju, hrđa se runi… Kako sjajno doziva gustoću sećanja, ne dotiče se samo čitaočevog tela, već i njegovog rasutog micelijuma. Kako on zna što je čitalac ćutao dok je uzbuđen peške hodao prema Toledu da bi video Pogreb grofa Orgaze, kako se osećao kad je izgubio Hajduk? Autor je strašan brat drugim velikim pesmama koje su bile njegov kalem, stepenuje svetlost. S Pogačarom ne samo hrvatsko, već i svetsko pesništvo podiže veliku krošnju. 

                                                                                                             Tomaž Šalamun

Grickanje


Pišem te pjesme
milost u usta vjetra, sipi, košulje šume obješene
ako ne milost onda ptice za sačmom podivljale
deke preko kaveza konja, drhtavica u rukama, blagi sjaj
krzna-oka; siječanj navučen na godinu
kao rukavica

tako je, pišem te pjesme; šljive crvljivo cvjetaju
cestama pirkaju babe s umjetnim zubima, babe s uzorkom
tigra, njihove kose nose meke mirise zvijezda i brzih lakova
njihove kičme podnose godine, božanski pršljenovi
u tunel spleteni, njima maršira armija mrava

ja tako, pišem, kad mislim na tebe (mislim na tebe često)
vidim jednu konzervu deklariranu, nešto sitnim slovima pisano
samo unutra ništa, mrak dug kao dan u autobusu, širok
kao okovi. kada tu konzervu-tebe otvorim
na prsa legnu godine pasa u metal stiješnjenih, kao oprana kosa
lavež se raspe ramenom

ovdje ja sjedim i pozivam
kapi pčela da svojim žalcima kao jastuk za igle
to moje rame poškrope, da se žilama uspnu i u oči i tkiva nasele,
sjedim pozivam noć, noć-kino ulaznicu,
da me poklopi kao plava portirska šapka, kako čaša s debelim
dnom učas poklopi muhu. noć-okvir, kamion pšenice-noć,
šinterski obrt, opet odoli pozivu

ja ipak pišem te pjesme, gutam svoj jezik kao široki kaiš, slušam
kako se prašini spuštaju sitni češeri,
kako se zemlja muti u blato. kad se susretneš s mojim mislima
(s njima se susrećeš često) praznina tvoja odzvanja i pravi tragove;
kao pete u pustoj ulici kao kopita, bjesni djetlić u meni, kucka
trbuh pun tuđih satova

 

DOBRODOŠLI!

VAŠ TREĆI TRG