понедељак, 13. септембар 2010.

Novi Desant: Promocija knjiga "Jerusalim" i "Prozor u zid"


Utorak, 14. septembar 2010, 19h
UK Parobrod, Kapetan Mišina 6a

Promocija knjiga:

Gonsalo M. Tavareš (Portugal)
JERUSALIM

Viktor Radonjić (Srbija)
PROZOR U ZID

Učestvuju:
Jasmina Nešković, Viktor Radonjić, Milan Dobričić i Dejan Matić


---

Četvrtak, 16. septembar 2010, 21h
španski bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

Promocija knjige PROZOR U ZID Viktora Radonjića
Muzička podrška: duo viola-fagot Ivana Mandic i Jocic Vojislav



GONSALO M. TAVAREŠ (1970, Luanda) je mladi portugalski pesnik i pisac čiji je rad nagrađivan najprestižnijim nacionalnim književnim nagradama. Njegova dela objavljena su u nekoliko stranih antologija proze i poezije, a romani su mu prevedeni na deset jezika.


Jerusalim je jedna velika knjiga koja pripada velikoj zapadnoj literaturi. Gonsalo M. Tavareš nema pravo tako dobro da piše sa svega 35 godina: dođe mi da ga izudaram!
Žoze Saramago
(iz govora prilikom dodele nagrade romanu Jerusalim)

-

U romanu Jerusalim, kojim je stekao atribut „portugalskog Kafke”, Gonsalo M. Tavareš nastoji da odgovori na jedno od ključnih i najstarijih pitanja filozofije – pitanje o poreklu i ulozi zla u svetu. Po Tavarešu, zlo je jedna od osnovnih pokretačkih sila koja uspostavlja dinamiku Istorije, a čovek je sudbinski predodređen da namerno ili nesvesno bude izvršilac zla ili njegova žrtva.
Naslov Jerusalim i smeštanje radnje u neki neimenovani grad i neodređeno istorijsko vreme, naglašavaju univerzalni karakter piščeve poruke i potkrepljuju njegovo uverenje u tezu „o večnom ponavljanju istog”, a složeni odnosi među junacima neobičnih imena i nepredvidivi zapleti i raspleti, čine da se ova opora i uzbudljiva pripovest prati bez daha, u napetom iščekivanju neizvesnog kraja.
Jasmina Nešković



Viktor Radonjić (1973, Beograd) objavio je zbirke pesama: Efemeron (2000); Nadir (2002); Tmina i srebro (2004); Ekologija fraze (2005).

Objavljivao je u domaćim i inostranim književnim časopisima i na internet portalima.

Živi u Beogradu.

Prozor u zid je njegov prvi roman.


-
14.
Beograd, oktobar 1996. godine.

Klub Industrija.
Adidas patiku provlačim kroz donji obruč barske stolice – noga titra gore-dole; glava mi je spuštena na šank. U crnoj sam majici dugih rukava, sa prikazom Pekmena u lavirintu, i maslinasto-zelenim pantalonama, sa širokim džepovima kod kolena. Naglo podižem glavu, odraz svog lica vidim u ogledalu. Kosa, dužine do jednog santimetra, ofarbana mi je u crveno. Milim po odrazu, zabadam se u oko – zenice su raširene, dužica jedva da se nazire; u ogledalu ispijam flašicu kisele vode, palim cigaretu, uvlačim duboko dim, podižem ruke uvis, klatim se ponesen, jezdim na tehno deonici. Prilazi mi Miloš, grli me:
– Ovo je, bre, život, a?
– Možeš li da zamisliš da ovo kako se sad osećaš traje zauvek?
– Pod uslovom da nema ničega posle ovog života, o, da, da... da!
– A ako bi se zatekao u poziciji iz koje isključivo od tebe zavisi odabir smrtne ili večite duše, za kojom dušom bi posegao?
– Bože, o čemu ti razmišljaš! (Primiče mi se tik uz uvo.) Ako bih dobio ubedljive garancije da ću biti u ovakvom stanju do kraja života, bez bolničkih postelja i ostalih sranja, odabrao bih smrtnu dušu...


Нема коментара: