среда, 09. јул 2008.

mojtrg - tri pesme Mirjane Petrović

ORFEJ I EURIDIKA

„Orfejeva je lira kažu –
krotila divlje zveri i umirivala
tračke uzburkane reke.“ Sekst P.

„Ne osvrći se“ još eho sluti
nežnih reči same Persefone, dok
glibi dalje, glublje u nešto, na
trzaju žice kapi od znoja hlade
se prsti, zagušljiv rev lave iz
navale zemlje, iz tla, dok on drhtavo
zvoni, drhti utonut u Ono, a ona –
teška sva u elementima, u vozobnovljenju
– Euridika od ugljenika, vodonika
u zrenju tkiva, krvi u venama kaplje
tečnost iz suda u sud preliva se,
dodaje kisika i jaglika u sećanje,
rečicom u vene duša teče,
ah!, ovog dela pobeda...
I ne vide tu spreda zublje Onoga...
Skliznu noga,
Stade muzika,
A Euridika –
U milione vatrenih čestica...
(vikne – čekaj – ah – dušica...)


TEURGIJA HAJAMA

Iz stroge Baktrije, kroz doksate i damare
Sirdarje, koracima kroz eone, Pesniče, do
Grada bogata, do bašta smokava...
Opijen rečima ko slatkim urmama
U šećeru, sa znanjem što se cedi
Sa prstiju, iz koje medrese?
Samouk u pesku pustinja...
I dok te u noći nije sustigla želja za
Brzim odlaskom, uz čaj zapisuješ sa
Užitkom Saher-Mazoha bludna spasenja
Sunčeva zbrajaš dane na
Putu Sogdijane
I dok skovan u zlatnu statuu
Na zalasku satenskom slova činiš
Na čuvanoj tajni Kine
(tanki listovi - o, vrhovna misterija!)
mine li misao sa ruba jezika
uteći? ili u rubaije poteći?

Ti, sa očima cele Persije,
Sa dušom derviša da l` da podlegneš svrsi?
Sad sapni se u versus!
Kao u ponor podatan, sazdan za odane.
Ili, zakorači u prisnost izvan granica diskursa.


POGLEDANA SALOMA

A kad Saloma ugleda Jovana
Nesalomiva Saloma – igračica tanana
Slomila se od svetlih pogleda
Jovana - Saloma u sedlo bola
U pokret loma
Sva vihorom uzdrmana od ove
Predaje
Velova što padoše sa delova
Pogleda, vidimih u uzdahu, a on
Osuđen, saprorokovan, da učini
Je smeljom:
„nisam ti dostojan remen odrešiti...“
Izvrši delo loma,
Osuđena si Saloma na
Slom eona, smrtonosna,
U trenu zamrla
Od Jovana.



Нема коментара: