TRGNI SE

ПАМЋЕЊЕ ЈЕ УВЕК НЕПРАВЕДНО, интервју са Гонсалом М. Таварешом, Књижевни магазин

2012-01-09T19:15:00.006+01:00

ПАМЋЕЊЕ ЈЕ УВЕК НЕПРАВЕДНО

„Јерусалим је једна велика књига која припада великој западној литератури. Гонсало М. Тавареш нема право тако добро да пише са свега 35 година: дође ми да га изударам!“

Жозе Сарамаго (из говора приликом доделе награде)

Гонсало М. Тавареш један је од најзапаженијих, најплоднијих и најпревођенијих португалских писаца своје генерације и, уопште, савремене португалске књижевности. Код нас је до сада објављено 13 његових дела сабраних у 4 књиге у издању Трећег Трга: Кварт, романи Јерусалим и Један човек:Клаус Кламп и изабране песме 1.

Разговор водила: Тамина Шоп, преводилац дела Кварт и Један човек: Клаус Кламп (издавач: Трећи Трг, Београд, 2011.) на 56. београдском сајму књига.

Волела бих да започнемо овај разговор „Квартом“. Осим што је необичан издавачки подухват, јер обухвата десет твојих књига објављених у једној, „Кварт“ је и својеврстан микрокосмос, универзум ликова, идеја, креативности, хумора, игре, досетљивости... Жанровски је готово неодредив, осим као скуп краћих прозних текстова. Твоји читаоци који се одлуче на шетњу „Квартом“ упознаће господу Валерија, Хенрија, Хуароза, Брехта, Калвина, Крауса, Валзера, Бретона, Сведенборга и Елиота. Како су се ови ликови доселили ту?

Кварт је, као што си рекла, веома лудички свет, упркос томе што, у некима од Господе, постоји извесни црни хумор. Идеја јесте идеја утопијског кварта, то је место које не постоји, у времену за које се не зна када је. Утопија је и у том погледу што окупља парадоксалне, чудне ликове који нису нимало реалистични. Са друге стране, постоји и део који је омаж књижевности. Та имена јесу имена писаца, али они су потпуно фикционални ликови.

Која је, онда, врста блискости и везе призвала баш ове ауторе у исти комшилук, и исти "Кварт"?

Те везе су често афективне и инстинктивне. Увек су писци којима одајем признање писци које волим, али нису то нужно моји омиљени писци. Даћу један пример: веома волим Томаса Мана, али не видим господина Мана као лик. Дакле, то је нешто прилично необјашњиво, али има везе са извесним осећањем које име одређеног писца уноси у сам свет Кварта. И због тога сматрам да је важно рећи да замисао, односно полазна тачка нема ничега заједничког са биографијом писца. Они су фикционални ликови који неким случајем носе имена аутора и писаца. Када дајемо име неког писца једној улици, немамо илузију да ова улица личи на тог писца, и овде је идеја слична. То су књижевни ликови, и не бих желео да читаоци очекују да ће ови ликови личити на писце којима се одаје признање. Но, наравно, постоји и друга страна: сам избор имена није сасвим случајан, постоји извесна веза. Када дам име господина Брехта једном лику, то је због тога што тај лик има извесне особине које имају везе са текстовима аутора коме одајем признање. Када је у питању господин Брехт, то су веома политички, друштвени текстови. Према томе, постоји извесна двострука веза: они су аутономни, фикционални ликови, али, са друге стране, референца писца коме одајем признање чини да је Кварт истовремено и својеврсна историја књижевности. Дакле, мислим да је Кварт фикција, али бих истовремено волео да буде посматран и као нека врста рушевина историје књижевности. Као да се кроз Кварт може реконструисати историја књижевности.

Једном приликом си рекао да би, када би писао есеје, „Господа“ могла да буду твоји есеји.

Да. Или, можда пре: да сам есејиста, написао бих есеј. Али, ово јесте у великој мери и одговор читаоца, некога ко у исто време жели и да захвали на ономе што је примио као читалац.

„Кварт“ је и даље у настајању. Нећу ти тражити да откријеш ко су будући аутори који ће се доселити у "Кварт", али реци нам каква ће бити његова будућност?

Сада ми је све јасније да је сам Кварт једна прича која бива испричана, један наратив који је у настајању. Осећам да сам Кварт постаје главни јунак, па ће се и у његовој будућности вероватно неке ствари променити.

Не волиш жанровски да одређујеш своја дела, претпостављам зато што сматраш да жанрови у извесној мери спутавају хоризонт могућности, како у току самог процеса стварања, тако и приликом рецепције, односно читања и тумачења дела. Али, своје књиге сврставаш у библиотеке или едиције којима сам дајеш имена. У питању су интимни, лични жанрови?

Можда, можда. Што се тиче жанра: никада не размишљам о жанровима док пишем. Замисао је превасходно да пишем, а тек након посматрања постаје могуће разумети шта је то. Мислим да је жанр Господе жанр Кварт, као када би то био жанр. Вероватно сам почео да класификујем своје књиге, као што је Кварт или Енциклопедија, због тога што осећам да књижевни жанрови у класичном смислу не укључују у себе неке од ствари које настају. Мени је веома тешко да појмим књигу као нешто хомогено, било да је то роман, или тек есеј. На пример, Јерусалим и Клаус Кламп су романи, али у њима такође постоји и известан део који је есејистика, дакле, есеј може имати фикционалну форму и обрнуто. А ни Господа из Кварта нису, по мом мишљењу, приче у класичном смислу, зар не? И они су есејистички фрагменти.

Верујеш ли да идеја стварања дела у одређеном жанру може да ограничи писца? Односно, да немишљење о жанровима ослобађа стваралачки процес?

Да, наравно. Никада не размишљам о рецепцији. Док пишем настојим да претходно не размишљам ни о жанровима ни и о чему другом, односно, настојим да не размишљам ни о чему. Када неко почиње да пише размишљајући „написаћу роман или написаћу причу“ тај неко у исто време, готово несвесно, говори: сада ћу написати нешто што се уклапа у извесну традицију одређених карактеристика које говоре шта то јесте а шта није прича, шта је новела, а шта није новела, и ту, одмах на почетку, пред нама је особа која жели да уђе у кутију која већ постоји. Када пишем, односно када ми најбоље иде, то радим потпуно несвесно. Готово да нисам ни свестан тога шта је садржај онога што пишем, некмоли тога шта је то што пишем. Веома ми се допада идеја да сваки текст, на известан начин, ствара свој сопствени књижевни жанр. Но, наравно да постоји и овај елемент: често је нешто што је наизглед нов жанр заправо на известан начин деконструкција неког старог жанра.

„Путовање у Индију“, твоја најновија књига делом је управо то: деконструкција класичног епа?

Путовање у Индију – еп који је готово роман – полази од наизглед ригидне структуре, а то је структура епа, штавише од једне конкретне структуре, односно структуре Лузијада, епа који је референца португалске књижевности. Но, и саме Лузијаде, као португалски еп, већ полазе од једне друге референце, односно од класичног Хомеровог епа. Према томе, полазна тачка овде јесте једна наизглед ригидна и класична структура, али затим промишљена са слободом XXИ века, века који долази након књижевних и уметничких авангарди и који више није обузет идејом стварања нечега новог. Уметничке авангарде су углавном заокупљене почињањем из почетка, као да прошлост не постоји, што ми се чини готово као tabula rasa, а чини ми се да је то помало бескорисно. Оно што мени делује много занимљивије јесте покушај да се створи нешто заиста ново. Верујем да је то оно што, на известан начин, свако жели, и мислим да је то легитимно право, штавише: верујем и да би, готово увек, пред себе требало стављати тај захтев. Јер, ако не желите да створите нешто ново, чему уопште стварати, зар не? Чини ми се да то нема много смисла. Међутим, верујем да постоји веома јасна веза између новог и старог: могуће је направити нешто ново само на основу старог, само ако се познаје старо, зар не?

Пажљив си и посвећен читалац, и твоја дела комуницирају са веома великим бројем дела и аутора књижевне, филозофске, теоријске баштине света и Европе. Но, не плашиш се експеримента, ишчашеног погледа, неубичајених форми писања и мишљења. Мислиш ли, према томе, да су ово два предуслова књижевног стварања: познавање прошлости и иновација?

Мислим да је то помало слично као са научником који се данас бави физиком. Како ће он направити савремено истраживање, ако не полазећи од онога што је већ урађено?

Замислимо хемичара који истражује нешто што је већ откривено у шеснаестом веку, то би било помало апсурдно... Мислим да ово, на неки начин, важи и за све уметности. За почетак, не може се познавати све; немогуће је, јер све је бескрајно. Штавише: немогуће је чак и само познавати све оно што је добро. Али, свака особа мора у својој области разлучити шта је то најбоље што је створено, мора то увидети. Понекад осећам оно што каже једна кинеска пословица „Немој се усудити да напишеш књигу пре него што си их прочитао хиљаду.“ Читање и писање су две активности између којих постоји веома снажна веза, али то не важи само за читање и писање, већ и за гледање филмова, гледање позоришних представа... И то је један део. А део који се односи на иновацију: мислим да ја понекад осећам потребу за њоме, али не мислим да је то предуслов без кога се не може. Јер, питање је следеће: шта ја то желим да урадим када пишем? Желим да покушам да разумем људско понашање, да покушам да разумем реакције, страх, насиље... а за то не морам да будем иновативан у форми.

Али, ипак то јеси. У начину мишљења...

Понекад то има везе са покушајем да истражим и разумем неки делић људског понашања. То је равнотежа коју је тешко успоставити, јер, ако сте превише усредсређени на иновацију или заокупљени њоме, може се десити да се изгуби оно што је суштина књижевности, а то је, по мом мишљењу, покушај да се људи просветле, да се боље разуме свет, људска понашања...

Осим "Кварта", друга оваква библиотека, које смо се већ дотакли, јесте тетралогија романа „Краљевство“ или „Црне књиге“. Роман „Јерусалим“ код нас је објављен пре две године у преводу Јасмине Нешковић, а сада се пред нама налази и први од романа из ове едиције „Један човек: Клаус Кламп“.

Након заиста свежег и очаравајућег познанства са Господом из „Кварта“, прелазимо на „рашчарани свет“ романа. Наравно да мало ко жели да чита писце који увек пишу једну те исту књигу, али је овде разлика готово брутална. Или није?

Можда. Постоје и неке књиге које су део Кварта и које можда представљају прелазне тачке, на пример Господин Брехт има у себи толико црног хумора. Међутим, понекад осећам да су то два света, која готово да захтевају два различита дела мозга. Не постављам их ни у какаву хијерархију. Али, када завршим неки од романа, осећам се веома веома уморно, а Господа су често нека врста... опуштања, као да се одмарам када њих пишем. Понекад је исто толико тешко, или чак и захтева више времена, написати неки од текстова Господе... нема везе са тим, већ са врстом света. О томе сам делом и говорио када сам на београдској промоцији Кварта рекао да ми се чини да људима често недостаје неки аутономни свет, готово паралелан са стварношћу, а Господа су делом управо то. Мислим да књижевност понекад може да помогне да се побегне из света, да се створи један други свет. Али, не бих био задовољан да сам написао само Кварт, јер сматрам да књижевност не би требало да служи искључиво за бежање од света, већ би такође требало да служи и бољем разумевању света. Наравно да се надам да и Кварт доприноси бољем разумевању света, упркос томе што је у питању један паралелни свет, надам се да он чини да боље разумевамо реакције, језик... Али, верујем да Краљевство остварује једну другу улогу, а то је готово улога отварања прозора и настојања да се види оно што се дешава, веома пажљивог посматрања... А опет, та разлика је, чини ми се, веома природна; постоје и други текстови, други жанрови, где мислим да је ова разлика још већа него између ова два света: света Господе из Кварта и романа Краљевства. Упркос свим разликама, врста реченице у њима донекле је сличне структуре, али постоје и друге књиге које сам написао, у којима је и сам језик веома другачији. На пример, у Вода, пас, коњ, глава, језик је без ироније, без хумора. Такође, верујем да форма и језик у потпуности мењају наш пут и веома често осећам да одређени текст захтева да буде написан у једној одређеној форми. Но, мислим да је то сасвим природно.

Да закључим: оно што мене изненађује јесу писци који увек пишу једну исту врсту књига, то ме заиста запањује... упркос томе што пролазимо кроз толико сасвим различитих фаза, јер саме теме, оно о чему говоримо у некој књизи, толико су различите да захтевају различит језик. За мене је, дакле, изненађење, када је посреди супротно.

Тематска срж, нит која спаја четири романа ове тетралогије, иако сва четири романа функционишу сасвим одвојено као целине, јесте етика, односно оваплоћење зла и добра у свету, страха и патње... Сматраш ли да је овај „етички поглед“ важан у књижевности?

Да, мислим да се књижевност и етика међусобно много помажу. Но, мора се пазити на то да текстови који желе да буду етични, или можда пре желе да буду морализаторски, заиста лако западају у општа места, па веома лако престају да буду добра књижевност. Ово што ћу рећи је помало чудно и перверзно, али је истина да књижевност у себи има извесно зло, готово наговештај извесне перверзности, или, барем, слух за оно што је помало перверзно. То је она чувена Толстојева реченица: не постоје приче о срећним породицама. Срећне породице немају причу. Књижевност у великој мери приповеда о несрећним породицама, штавише, био би велики изазов писати о нечему срећном. Но, сматрам да можемо писати о насиљу као теми на етичан начин, али тако да етика није некакав морализаторски дискурс, већ тако да етика прелази на читаоца. Не волим када је поука експлицитна у књизи, допада ми се када је читалац приморан да се одреди и етички, дакле не само интерпретативно, него и етички: на којој сам страни, а не да му књига или приповедач кажу која је страна добра. На пример, неки читаоци су ми рекли да у роману Јерусалим саосећају са убицом, да га чак и разумеју, а мислим да се тако нешто може догодити само ако приповедач или онај ко пише не закорачује превише у моралне осуде.

Јуче си такође говорио о организованом злу које људи чине, о рационалном злу. Ово је такође важна тема у „Јерусалиму“, али и у другим романима. Чини ми се да верујеш да писац са искуством XX века из себе не може а да не размишља о овој теми. А као природан продужетак рефлксије о овим феноменима, у твојим делима се јавља и тема етике памћења, и заборава...

Да, мени се чини да је памћење обавеза, како индивидуална, тако и колективна. Ако заборавимо, на известан начин, готово као да имамо недостатак, нећу рећи можданих функција - мада међу разним функцијама мозга постоји и та, памћење - али верујем да недостатак у памћењу који није физиолошки готово па залази у поље моралног недостатка, и политичког недостатка. Са једне стране, у неким народима, ова важност памћења је веома деликатна, можда би јеврејски народ могао да буде пример за то. Јер, за јеврејски народ, памћење и историја имају изузетну важност, они су ту, не консултују се у некаквим књигама, присутни су у свакодневном животу. Ако говоримо сасвим уопштено, а не о ма којој појединачној земљи, основно питање јесте управо како пронаћи равнотежу између памћења и заборава. Ако неки појединац или колектив придају претерану важност памћењу и не заборављају, и то тако да увек постоји нека врста дуга, нешто што треба примити или дати, помало као што се догађа, на пример, са лекаром у роману Јерусалим који настоји да разуме да ли међу различитим народима постоје дугови које треба вратити или примити, дакле ако памћење постане нешто што у потпуности обележава нашу садашњост, то је такође нешто опасно. Рекао бих да постоји равнотежа коју је веома тешко успоставити, не постоји тачна мера. На пример, када размишљамо о појединачном нивоу: ако заборавимо своје баке и деке, своје родитеље, мислим да је то морални недостатак, зар не? Са друге стране, ако би требало да желимо да живимо као наше баке и деке или наши родитељи, ту такође нешто није у реду. Када бисмо желели да учинимо оно што наше баке и деке нису урадиле, не зато што ми то желимо, него зато што они то нису урадили. И на нивоу колектива постоји нешто налик овоме.

Али, и појединачно и колективно памћење увек је селективно, зар не? Увек се бира шта се памти?

Наравно. Бира се, или су често саме чињенице те које праве избор. Ми природно много боље памтимо тренутке бола, него тренутке уживања или благости. Штавише, понекад се у шали каже да човек много боље памти да је позајмио новац, јер нико не жели да заборави да су му дужни. А, ако је он тај који је позајмио новац, то ће много лакше заборавити. Другим речима: памћење много лакше чува оно што су нама дужни, него наше дугове другима. Има у томе нечег готово нагонског, нечег што има везе са сликом о себи, било да је она индивидуална или колективна, коју појединац или колектив жели и мора да одржи. Нико не би остао жив ако би у потпуности одбацио сопствену слику о себи, своје памћење, то је као када бисте се бацили са моста. Постоји извесна граница која готово да има везе са самоодржањем, и можда, ако бисмо ово пренели на колективно, такође постоји нешто слично. Готово је природно и нагонски што једна земља или колектив жели да задржи сећања о ономе што их представља у добром светлу и да не жели да заборави када им је, на известан начин, учињено нешто нажао. Дакле, постоји један аспект самоодржања, због кога памћење није уравнотежено, а ни праведно. Памћење је увек неправедно.

Стилски, твоје реченице делују прочишћене, готово дестиловане, на известан начин оне су есенције реченица, без икаквих вишака. Како изгледа тај процес писања? Има ли заиста сличности са дестилацијом?

Да, помало има те сличности. Мислим да је моја реченица природно синтетична, у том смислу да је моја мисао одмах у настајању мање или више синтеза. Но, након тога долази рад који има за циљ да на крају остане само оно што је заиста, заиста неопходно, и чак и из те реченице, која је већ синтетична, избацујем: прво је то велико камење, па каменчићи, већ у трећој руци то су камичци. Понекад је то, на пример, избацивање једног или два „да“ или „који“. Иако делује да није тако, то су ствари које уносе тежину у реченицу...

То су речи које не раде, као што господин Бретон каже у „Кварту“? Речи које не покрећу читаоце на рад?

Да, не раде. Велики део посла јесте то одузимање. Ја прво пишем, а онда избацујем и избацујем... Готово да настојим да у реченицама остану само именице и глаголи.

Твоја најновија књига је еп „Путовање у Индију“, како поднаслов каже „путања савремене меланхолије“. У структурном смислу ово дело подражава „Лузијаде“, али и „Уликс“.

Да, али ту је у питању само једна референца: име Блум, зар не? А и Уликс је, на свој начин, преношење класичног епа у модерније дело, зар не? Можда и у том погледу постоји сличност.

Да ли мислиш да, осим у контексту португалске књижевности, ово дело функционише и као „Уликс“ XXI века, односно да се обраћа и оним читаоцима и пољима рецепције у којима „Лузијаде“ нису једно од темељних дела?

Лузијаде су само полазна тачка, тачка у коју настојим да стигнем у Путовању у Индију јесте путовање једног лика, Блума, који одлази из Лисабона у потрази за духовним вођством и када стигне, бива разочаран. То је прича о човеку који путује са Запада на Исток, и његовој фрустрацији; а бави се управо оним што ме највише занима: људским понашањима, радом у језику... Мислим да постоји извесна сличност са Квартом: ментална логика је слична оној која је присутна у Кварту. А полазна тачка је заиста само то: тачка, готово геометријска тачка, зар не? Не морамо да познајемо Пола Валерија да бисмо читали и разумевали Господина Валерија, тако је и овде посреди један сасвим засебан свет. А то питање португалског... ја пишем на португалском и, самим тим, то оставља огроман траг, али не бих рекао да се бавим питањима португалског страха или португалске историје. Рецимо то овако: пажљиво посматрам људска бића, а често не видим пејзаж иза њих.

Нисам мислила на то. Желела сам да укажем како је можда немогуће читати Џојса без познавања Хомера...

То има везе са различитим разумевањима. По мом мишљењу, Џојс се може читати и без познавања Хомера. Оно што се тиме добија јесте другачије читање. Јер, постоје многи слојеви. Португалски читалац или читалац који, на пример, добро познаје Бертолда Брехта можда имају различита читања, али ја ту чак не бих ни поставио питање бољег читања. То су различита читања, а понекад то што видимо више ствари не мора да значи да их видимо боље. Док читање без икаквог филтера може донети непосредно читање, по сред теме, без примеса нечега другог.

Дакле, слажемо се да потенцијални читаоци „Путовања и Индију“ постоје и овде... ван лузофоног говорног подручја?

Да. На пример, књига ће ускоро изаћи у Француској, која такође нема никакве везе са португалском историјом. То је готово нагонски, ја ликове не посматрам као португалске ликове, не постоји тај елемент. Чак и када се посматра његово путовање, оно је европско... рекао бих да је ово можда европска књига.

Можда пре Западна?

Да, баш тако: Западна.

Више о књигама Гонсала М. Тавареша:
http://trecitrg.blogspot.com/search/label/Gonsalo%20M.%20Tavare%C5%A1

http://goncalomtavares.blogspot.com/

Srećna Nova godina!

2011-12-31T20:04:00.000+01:00

Treći Trg vam želi sve najbolje u novoj 2012. godini!

Otvorena internet knjižara Trećeg Trga

2011-12-28T11:27:00.004+01:00

Od sada izdanja Trećeg Trga možete kupiti i putem interneta. Preko našeg Facebook profila i imejla možete naručiti knjige Trećeg Trga po najpovoljnijim cenama na tržištu (cene su niže od cena u knjižarama) uz besplatnu dostavu Post Express-om na teritoriji Srbije. Moguća je dostava i u inostranstvo, u tom slučaju naručilac snosi troškove poštarine (cena izdanja + PTT).

Možete pogledati naša izdanja poređana po edicijama na našem Facebook profilu (http://www.facebook.com/profile.php?id=100003220130915) ili blogu (http://trecitrg.blogspot.com/), na kojima su dostupni kratki opisi knjiga, korice i informacije o cenama. Na našem blogu uskoro ćete moći da nađete više informacija o knjigama i autorima. Da biste naručili naša izdanja, bedževe ili majice pošaljite nam poruku u inbox Facebook-a ili imejla (trgnise@gmail.com), navedite željene naslove ili artikle, Vaše ime, adresu, kontakt telefon i vreme dostave koje bi Vam odgovaralo. Izabrani artikli biće Vam isporučeni u roku od 48 sati radnim danima.

Izdanja na kojima je naznačeno da su na rasprodaji imaju poseban popust. Da biste iskoristili povoljnost ove ponude neophodno je da naručite najmanje 2 naslova.

Ukoliko imate pitanja, možete nas kontaktirati preko inbox-a Facebook profila, imejla: trecitrg@gmail.com ili na telefon: +381 69 1979 007.

Takođe vas podsećamo da su izdanja Trećeg Trga dostupna u bifeu Ventil, u Kapetan Mišinoj 14, do Nove godine.

Poezija u Prozoru 23.12.

2011-12-22T08:54:00.002+01:00

Treći Trg i Klub Prozor predstavljaju novi prostor za poeziju: POEZIJA U PROZORU. Pozivamo vas na prvo veče poezije i muzike u Klubu Prozor (Takovska 48) koje će se održati 23. decembra u 21h. Poeziju čitaju pesnici Uroš Kotlajić i Vladimir Vukomanović i prevodilac Slavica Agatonović uz muzičku podršku Gorjane (vokal, gitara). Takođe, biće organizovana i prodajna izložba najnovijih izdanja Trećeg Trga po promotivnim cenama.
Prijatelji događaja: Goran Obradović, Matematička škola „Pavle Florenski“ i „Pro familiae – stomatologija“.
Ponuda večeri: voćne rakije i žito sa šlagom.
Ulaz besplatan.

Dobro došli!

Promocija knjige 29 PESAMA dva katalonska pesnika

2011-12-21T11:29:00.003+01:00

Pozivamo vas na promociju novog izdanja Trećeg Trga 29 PESAMA katalonskih pesnika Enrika Kazasesa i Dolors Mikel u prevodu Siniše Zdravkovića, Jelene Petanović, Pau Bori, Hristine Vasić, i pesnika Milutina Petrovića i Vladimira Kopicla. Ova knjiga rezultat je prevodilačkog seminara održanog u junu ove godine u Sremskim Karlovcima u organizaciji Udruženja Mapa Mundi, a pored pesama katalonskoh autora, na srpskom i katalonskom jeziku, takođe sadrži i pesme Milutina Petrovića i Vladimira Kopicla.

Promocija će se održati u četvrtak 22. decembra 2011. u 21h u španskom baru Casa Garcia (Kraljevića Marka 19).
U programu učestvuju prevodioci Siniša Zdravković, Jelena Petanović, Pau Bori i urednik Dejan Matić.
Ulaz besplatan.

Dobro došli!

Prednovogodišnji programi Trećeg Trga

2011-12-19T12:50:00.002+01:00

Treći Trg vas poziva da nam se pridružite na događajima koje organizujemo u susret Novoj godini.

22.12. u 21h u španskom baru Casa Garcia, u okviru programa Moj Trg: za šankom Treći Trg i Mapa Mundi predstavljaju novu knjigu 29 PESAMA katalonskih pesnika Enrika Kazasesa i Dolors Mikel.
Učestvuju prevodoci Siniša Zdravković, Jelena Petanović i Pau Bori.
Ulaz besplatan.
Adresa: Kraljevića Marka 19.

23.12. u 21h Treći Trg i Klub Prozor otvaraju novi prostor za poeziju: POEZIJA U PROZORU.
Poeziju čitaju pesnici Uroš Kotlajić i Vladimir Vukomanović i prevodilac Slavica Agatonović uz muzičku podršku Gorjane (vokal, gitara). Takođe, biće organizovana i prodajna izložba najnovijih izdanja Trećeg Trga po promotivnim cenama.
Programu će prisustvovati urednici i autori Trećeg Trga.
Prijatelji događaja Goran Obradović, Matematička škola „Pavle Florenski“ i „Pro familiae – stomatologija“.
Ulaz besplatan.
Adresa: Takovska 48 (preko puta Botaničke bašte).

25.12. u 19h Treći Trg učestvuje u otvaranju Ventilove berze novogodišnjih poklona u bifeu Ventil, koja će trajati do ponoći 31.12. Na ovoj prodajnoj izložbi naša najnovija izdanja biće vam dostupna po najpovoljnijim cenama. Takođe, bićete u prilici da se družite s autorima i saradnicima Trećeg Trga.
Ulaz besplatan.
Adresa: Kapetan Mišina 14.

Treći Trg Knjižara
Obaveštavamo vas da krajem decembra ove godine Treći Trg otvara internet knjižaru u kojoj ćete moći da naša izdanja kupite po najnižim cenama, uz besplatnu dostavu na teritoriji Srbije. Detaljnije informacije dostavićemo vam naknadno.

Dobro došli!

Štand Trećeg Trga, hala 1, br. 1412

2011-10-29T12:05:00.001+02:00

Gonsalo M. Tavareš i Kateržina Rudčenkova gosti Trećeg Trga ovog vikenda

2011-10-29T09:23:00.001+02:00

Podsećamo Vas da su poslednjeg sajamskog vikenda gosti Trećeg Trga portugalski pisac Gonsalo M. Tavareš i češka pesnikinja Kateržina Rudčenkova.

Kateržina Rudčenkova družiće se s publikom na našem štandu u hali 1, br. 1412, danas od 14 do 16 časova. Gonsalo M. Tavareš biće naš gost danas od 18.30 do 20.30 i sutra od 16 do 18 časova.

Imaćete priliku da ga vidite i na štandu počasnog gosta, 29. oktobra od 19 do 19.20h, kao i na nekim manifestacijama van sajma knjiga kao što je program Knjiga i džez: putovanje u Indiju u Domu omladine danas u 17 časova.

Večeras, u 22h u baru Casa de Garcia na Zelenom vencu održaće se pozorišni performans Fotografija (priča o vampiru iz Beograda) zasnovan na tekstu Gonsala M. Tavareša, a posle predstave uslediće razgovor sa autorom i čitanje poezije u kojem će učestvovati i Kateržina Rudčenkova (Češka) i Neva Lukić (Hrvatska). U nedelju u 20h u Studentskom kulturnom centru očekuje Vas pozorišna predstava Tri osobe ili kako je govorio gospodin Valeri prema Kvartu Gonsala M. Tavareša u izvođenju Teatro de Cidade Branca i ponovno druženje sa autorom.

Pozivamo Vas da nam se pridružite na ovim lokacijama i da zajedno uživamo u poslednjim danima sajma knjiga.

Program Trećeg Trga do kraja sajma knjiga

2011-10-28T18:30:00.001+02:00

Treći Trg u poslednja 3 dana sajma knjiga od 12 časova predstavlja svoje autore i biblioteke. Posebno izdvajamo novopokrenutu tt ediciju za svetsku književnost koja je osnovana u saradnji sa Čigoja štampom, zatim biblioteku beogradskog festivala poezije i knjige „Trgni se! Poezija“, Desant, ediciju za savremeni roman, Sa Trećeg Trga, biblioteku književnog časopisa Treći Trg, Pasoš/Passport, ediciju za savremenu poeziju, i biblioteku Poezija & Poezija.

Pored domaćih pisaca i prevodilaca na našem štandu moći ćete da se družite s posebnim gostima iz inostranstva portugalskim piscem Gonsalom M. Tavarešom, dobitnikom nagrade „Žoze Saramago“, češkom književnicom Kateržinom Rudčenkovom i hrvatskom pesnikinjom Nevom Lukić.

28. oktobra od 12 do 15 časova naši gosti su Duško Novaković, Dušan Savić, Aleksandar Mandić...

Od 15 do 16 časova – Neva Lukić.

Od 18 do 20 časova – Kateržina Rudčenkova.

29. oktobra od 12 do 14 časova na štandu Trećeg Trga su Borko Veljović, Viktor Radonjić, Veljko Petranović...

Od 14 do 16 časova – Kateržina Rudčenkova.

Od 17 do 18 časova održaće se promocija antologije angolske priče Kad bi život bio takav, koju će predstaviti njeni prevodioci.

Od 18.30 do 20.30 – Gonsalo M. Tavareš.

30. oktobra od 12 do 15 časova gosti našeg štanda su prevodioci sa portugalskog jezika Tamina Šop, Marija Panajotović, Ana Lukić, Mladen Ćirić...

Od 16 do 18 časova – Gonsalo M. Tavareš.

Pozivamo Vas da se sretnete sa piscima i prevodiocima u tim terminima na našem štandu u hali 1, br. 1412.

Dobrodošli!

Treći Trg predstavlja Andrićevu Liriku i knjige učesnika festivala "Trgni se! Poezija!"

2011-10-27T11:04:00.001+02:00

Danas, 27. oktobra, u okviru programa „Poezija i okružje“ Beogradskog sajma knjiga, Treći Trg predstavlja novo izdanje Lirike Ive Andrića i zbirke učesnika međunarodnog festivala poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“. Program će se održati od 15 do 17 sati u sali „Slobodan Selenić“, a učesnici su Žaneta Đukić Perišić, Goran Korunović, Neva Lukić (Hrvatska), Uroš Kotlajić, Tihana Hamović, Žarko Čigoja, Milan Dobričić i Dejan Matić.

Na štandu Trećeg Trga u hali 1, br. 1412 od danas su dostupna tri nova prevoda sa portugalskog jezika: Izabrane priče klasika brazilske književnosti Mašada de Asisa, kao i dva dela jednog od najznačajnijih portugalskih pisaca današnjice, Gonsala M. Tavareša: roman Jedan čovek: Klaus Klamp i Kvart, 10 proznih knjiga u jednoj. Ovi prevodi upotpunjuju našu kolekciju luzofone književnosti, te se možemo pohvaliti da imamo jednu od najširih ponuda naslova prevedenih sa portugalskog jezika na sajmu. Podsećamo Vas da će Gonsalo M. Tavareš biti gost našeg štanda 29. i 30. oktobra, kojom prilikom će biti organizovana promocija prevoda njegovih dela, razgovor s publikom i potpisivanje knjiga.

Žoao Maimona, gost sajma knjiga, na štandu Trećeg Trga, 26. i 28. oktobra

2011-10-25T16:36:00.002+02:00

ŽOAO MAIMONA (1955) rođen je 8. oktobra 1955. u Kibokolu (Makela do Zombo). Studirao je humanističke nauke u Leopoldvilu. Godine 1978. nastanio se u pokrajini Uambo gde je završio studije veterinarske medicine. Specijalizirao medicinsku virusologiju i epidemiologiju životinja na Pasterovom institutu u Parizu i na Nacionalnoj veterinarskoj školi Alfort (Francuska).

Žoao Maimona je narodni poslanik i član Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, a između 1991. i 1993, obavljao je funkciju direktora Instituta za veterinarska istraživanja. Trenutno je asistent na Univerzitetu Agoštinjo Neto. Jedan je od osnivača Mlade brigade književnosti Uamba.

Žoao Maimona je član Saveza pisaca Angole. Godine 1984. osvojio je nagradu Sveta nada za knjigu poezije Trajectória Obliterada (Izbrisana putanja). Godine 1987. osvojio je bronzanu medalju na međunarodnom takmičenju poezije, u organizaciji Akademije brazilske književnosti, u gradu Rio de Žaneiro. Sarađuje sa domaćim i stranim listovima.

Neka od objavljenih dela: Trajectória Obliterada (Izbrisana putanja, poezija, 1985); Diálogo com a Peripécia (Razgovori sa Peripetijom, drama, 1987); Festa de Monarquia (Proslava Monarhije, poezija, 2001), te i upravo kod nas prevedena drama As Colheitas do Senhor Governador (Žetve gospodina guvernera, 2010).

Prevedene knjige:

Žetve gospodina guvernera
Prevod Ljiljana Lukačev. Beograd: Treći Trg, 2011.

Roderik Neone, gost sajma knjiga na štandu Trećeg Trga, 25.oktobra

2011-10-25T11:46:00.001+02:00

Roderik Neone je književni pseudonim pod kojim stvara Federiko Manuel dos Santos i Silva Kardozo. Rođen je u Luandi, 26. marta 1965. godine, diplomirao je prava na Centralnom univerzitetu u Las Viljasu (Santa Klara) na Kubi. Bavi se advokaturom i docent je prava na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Agostino Neto od 1991.
Član je Saveza pisaca Angole (UEA) i objavio je sledeća dela: Postanje (Génese, poezija), za koju je dobio književnu nagradu „Antonio Žasinto“, Razne priče iz života jednog kraljevstva (Estórias Dispersas da Vida de Um Reino, zbirka pripovedaka), za koju je dobio nagradu „Sonanagola“ 1996. godine.
Za roman Godina psa 1998. godine po drugi put je dobio nagradu „Sonanagola“.

Književnost Angole

2011-10-24T19:49:00.001+02:00

tt - edicija svetske književnosti

2011-10-24T19:44:00.003+02:00

Ivo Andrić Lirika

Gonsalo M. Tavareš Kvart (Portugal)

Mašado se Asis Izabrane priče (Brazil)

Roderik Neone Godina psa (Angola)

Tri portugalske drame

Kad bi život bio takav antologija angolske priče

Jahim Topol Hladnom zemljom (Češka)

Oven Martel Drugi čovek (Vels)

Sajamski letak Trećeg Trga

2011-10-20T10:56:00.002+02:00

Odštampajte prvu stranu ovog letka i ostvarite popust do 50% na našem štandu tokom sajamskih dana.

Nova izdanja i program Trećeg Trga na sajmu knjiga

2011-10-19T13:05:00.005+02:00

56. Beogradski sajam knjiga počinje u nedelju 23. oktobra. Podsećamo Vas da Treći Trg ove godine premijerno nastupa na ovoj kulturnoj manifestaciji i pozivamo Vas da nas posetite na našem štandu br. 1412 koji se nalazi u hali 1, desno od info pulta.

Obzirom da je portugalski jezik počasni gost ovogodišnjeg sajma knjiga, predstavljamo desetak dela i antologija autora iz luzofonih zemalja kao što su Gonsalo M. Tavareš, Mašado de Asis, Roderik Neone, Žorž Masedo, Žoao Maimona, Žoze Luandino Viejira, antologiju portugalske drame i antologiju pripovedaka Angole. Ovaj program organizovan je u saradnji sa Udruženjem Prijatelja Luzofonije.

Od naših izdanja koja će biti predstavljena na sajmu izdvajamo novu ediciju svetske književnosti koja uključuje sledeće naslove:

Ivo Andrić. Lirika

Gonsalo M. Tavareš. Kvart (Portugal)

Mašado se Asis. Izabrane priče (Brazil)

Roderik Neone. Godina psa (Angola)

Tri portugalske drame

Antologija pripovedaka Angole

Jahim Topol. Hladnom zemljom (Češka)

Oven Martel. Drugi čovek (Vels)

Druga edicija koju predstavljamo obuhvata knjige izabranih pesama učesnika Beogradskog festivala poezije i knjige Trgni se! Poezija!:

Gonsalo M. Tavareš. 1 (Portugal) – dvojezično izdanje

Kateržina Rudčenkova. Granična senka (Češka) – dvojezično izdanje

Žaume S. Pons Alorda. Epic & Majestic (Španija) – dvojezično izdanje

Marko Pogačar. Portret s britvama (Hrvatska)

Pored izdanja Trećeg Trga na našem štandu biće izložena i izdanja Društva Pismo, književni časopisi Pismo i Ruski almanah, i Društva Istočnik, časopis za veru i kulturu Istočnik i časopis Poezija, kao i knjige objavljene u bibliotekama Iskoni i 4x.

Naš sajamski program uključuje različite kulturne sadržaje, čitanje poezije, susrete sa autorima i prevodiocima, kao i druženje s portugalskim piscem i pesnikom Gonsalom M.Tavarešom (29-30.10), češkom pesnikinjom Kateržinom Rudčenkovom (29-30.10) i piscima iz Angole (23-30.10).

2011-10-17T11:17:00.002+02:00

Udruženje prijatelja luzofonije i Treći Trg pozivaju vas na VEČE LUZOFONIJE.

Čitanje poezije i proze najznačajnijih autora iz Portugala, Brazila i luzofone Afrike: Žoze Saramago, Gonsalo M. Tavareš, Fernando Pesoa, Marijo Sa-Karnejro, Žoze Režio, Sofija de Melo Brajner, Alešandre O'Nil, Ribejro Kouto, Karlos Drumond de Andrade, Žoze de Alenkar, Eduardo Agvaluza, Alda Lara, Ondžaki, Elder Proensa, Mia Koto Noemije de Soza, Rui Knopfli, Fransiško Žoza Tenrejro, Manuela Margarido, Armenijo Viejra itd.

Predstava Nunca nada de ninguem (Nikad ništa ni od koga) portugalske spisateljice Luize Košte Gomeš u režiji Miodraga Krčmarika u izvođenju Teatro da Cidade Branca

Sreda, 19. oktobar 2011, 20h

Kulturni centar Grad, Braće Krsmanović 4

Treći Trg na 56. Beogradskom sajmu knjiga

2011-10-11T23:08:00.003+02:00

Treći Trg ove godine po prvi put izlaže na Beogradskom sajmu knjiga, gde će predstaviti preko 20 novih naslova.

U okviru programa posvećenog portugalskom jeziku, koji je počasni gost ovogodišnjeg sajma, donosimo desetak dela i antologija autora iz Portugala, Brazila i Angole koja oslikavaju kulturu i savremenu književnost ovih zemalja.

Gosti našeg štanda biće Gonsalo M. Tavareš, jedan od najznačajnijih savremenih portugalskih pisaca, česka pesnikinja Kateržina Rudčenkova i nekoliko književnika iz Angole. Tokom sajamskih dana posetioce očekuju susreti s piscima i prevodiocima, čitanja poezije i prateći program koji će publiku upoznati s luzofonim zemljama.

Iz naših izdanja koja će biti predstavljena na sajmu takođe izdvajamo Liriku Ive Andrića, kojom otvaramo novu ediciju svetske književnosti, i zbirke učesnika poetskog festivala Trgni se! Poezija!

U periodu od 15. oktobra biće priređeno više dešavanja koja će najaviti sajamski program Trećeg Trga.

Preporučujemo sledeća izdanja:

Gonsalo M. Tavareš:

Kvart, prevod sa portugalskog Tamina Šop, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, proza, F210mm, str. 594, meki povez, latinica

1, prevod sa portugalskog Jasmina Nešković, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, poezija, s. 108, meki povez, latinica

Jerusalim, prevod sa portugalskog Jasmina Nešković, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2009, roman, str. 200, meki povez, latinica

Podaci o autoru:http://goncalomtavares.blogspot.com/2011/04/gon-calo-m.html

O Jerusalimu: http://www.knjizevnost.org/kritike/85-nove-knjige-qjerusalimq-g-m-tavare-trei-trg-beograd

Roderik Neone: Godina psa, prevod sa portugalskog Vesna Stamenković, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, proza, F210mm, str. 149, meki povez, latinica

Podaci o autoru:http://www.beogradskisajamknjiga.com/active/sr-latin/home/levi_meni/zemlja_pocasni_gost/prevedeni_pisci/roderick_nehone.html

Žoze Luandino Viejira: Pravi život Domingoša Šavijera, prevod sa portugalskog Ana Lukić, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, proza, F210mm, str. 120, meki povez, latinica

Podaci o autoru:http://en.wikipedia.org/wiki/Jos%C3%A9_Luandino_Vieira

Kateržina Rudčenkova: Granična senka, izbor i prevod sa češkog Tihana Hamović, prvo izdanje, Beograd, Treći Trg, 2011, poezija, F190mm, str. 112, meki povez, latinica

Podaci o autoru:http://www.arcpublications.co.uk/biography.htm?writer_id=243

O Graničnoj senci:http://dragananikolic.blogspot.com/2011/10/katerzina-rudcenkova-granicna-senka.html

20 година часописа Источник

2011-10-03T19:12:00.001+02:00

Позивамо Вас на вече посвећено теми "О испаштању"
поводом 20 година часописаИсточник
које ће се одржати у среду 5. октобра 2011, у 18 сати, у Београду, Француска 7.

Учествују:

Владета Јеротић, Ђорђе Труфуновић,Драган Стојановић,

Мило Ломпар, Богољуб Шијаковић, Петар Јевремовић,

Илија Марић, Бојан Јовановић и МилутинПетровић.

MOJ TRG: ZA ŠANKOM - POLJSKA PESNIKINJA AGNJEŠKA SISKA, nedelja 18.09.2011. od 21h, Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

2011-09-16T18:42:00.002+02:00

MOJ TRG: ZA ŠANKOM – POLJSKA PESNIKINJA

AGNJEŠKA SISKA

nedelja, 18. septembar 2011. 21h
španki bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

učestvuju:
AGNJEŠKA SISKA (AGNIESZKA SYSKA)

BISERKA RAJČIĆ

urednik tribine: Dejan Matić
organizator: Treći Trg
pokrovitelj: Sekretarijat za kulturu Beograda
prijatelj: Casa Garcia

O PESNIKINJI

Agnješka Siska, poljska književnica i fotograf koristi niz pseudonima (Agnješka Sva, Boguslava Siska, Jovana Jovanović, Janja Janjeta, Janja Janjeta-Sjanjetom-Urukama), rođena je 1977. godine u Varšavi. Završila je Papski teološki odsek u Varšavi i Više katehetske studije pri Papskom teološkom odseku, doktorant na Univerzitetu kardinala Stefana Višinjskog, specijalizacija Misiologija.

Član je više umetničkih udruženja: Udruženje poljskih novinara, varšavska sekcija, Profesionalni savez kulturnih stvaralaca, Udruženje pisaca ZAIKS, Udruženja pisaca Ćehanova.

Objavljene knjige:

Krik predsvetova, Bidgošč 2007

Njegova usta imaju rogove, Bidgošč, 2007

Pevala je mlada istina, Žešuv 2009

Stvoren od prastiha, Žešuv 2010.

Svezaprepašćivalo ga, Žešuv 2011

Saradnik je niza književnih i teoloških časopisa. Svoje fotografije izlagala je u nizu galerija u Poljskoj i inostranstvu.

Nagrade: Dobitnica Simbolične nagrade za poeziju Umetničkog udruženja ZA (2006); nominovana je za Vroclavsku nagradu za poeziju Silesius za zbirku Pevala je mlada istina (2010); Stipendista Ministarstva kulture i nacionalnog nasleđa (2009).

Agnješka Siska

Iz zbirke Pevala je mlada istina

I. poglavlje pevanje vrta stih na vodi i od leda

I. nagi vrt

pevala je mlada istina da je vrt u koji se ulazi

da je saznanje dobra i zla

da onaj koji nije ušao nije ni saznao

nikada neće biti stara

zbog toga što stare oni koji je nisu spoznali

pevala je mlada istina na jednom jedinom jeziku koji niko nije prepoznao

iako su svi govorili svim jezicima

svi bejahu stari

mlad bejaše samo vrtlar

znao je starije i novije jezike

znao je aramejski znao je i druge

znao je srpskohrvatski znao je hrvatski znao je i druge

nije svaki

znao je njihovu pričljivost

zatvorio je reči koje nisu videle nisu čule nisu govorile

među njima ne bejaše mladih

sposobnih za rađanje

porođaj je ostavio sari nagom vrtu

rani sečenoj kljucanoj raskidanoj jugoslaviji

voće zri

IX.Vasku Popi

rodili su se tragično

putem smrti

smrt je množina koja umire zbog jednine

najpre je došla voda posle zameci

pevala je mlada istina

umrli su komično

život je množina koja umire zbog jednine

najpre je otišla voda posle

je pevala mlada istina

možeš se roditi tragično ili komično

živeti u zajednici ili posebno

sa životom je kao s jezikom do pojasa sa smrću je kao s jezikom do stopala

jezik zgaziti na smrt nagaziti

popljuvati celokupno sada i u času

roditi se prvi put umreti sto puta

dojke kao zavežljaje zabaciti na leđa

poći zasebno na kraj skupine

doći s vodom otići u vodu

osramotiti samoubistvo jugoslavije

raspevao se leš ispod drveća rođenog u srcu

u času časova i vekova

X.senka nema temperaturu

imaš devet meseci

tek počinju da ti odmeravaju vreme

a ti više nisi živ

imaš devet godina

osvrćeš se po svom vremenu i prostoru

posmatraš kako tvoji meseci kruže oko vremena

posmatraš kako tvoja sunca kruže oko prostora

ispituješ kako se umiranje pomiče

iz neživota u neživot

na drvetu raste mali mesec i još manje sunce

još uvek ne znaju da su umrli

imaš devetnaest godina

nikada nije prerano za vaskrsavanje smrti

nemaš više vremena

oni koji umiru rano žive do kasno

imaš devedeset godina

počinješ da pišeš pismo

devetsto godina posle moje smrti počinju da mi odmeravaju vreme

završavam

drvo otvara usta

da ne bi sleteli sa zvezde drže se sebe

II.poglavlje pevanje vrta stih na hlebu i od kamena

II.VASKU POPI

smrt bejaše vrelija od perspektive

napajaše se životom

(ali) bejaše kratkovida

jela je vruće

komad po komad zalogaj po zalogaj početak po početak

na početku pojela je polje

kada se najela htela je i da se napije

rakija je tekla kao panonsko more

panonsko more je teklo kao rakija

smrt bejaše hladnija od perspektive

napajaše se

bejaše kratkovida

pila je hladno komad po komad zalogaj po zalogaj kraj za krajem

na kraju ispila je vidno polje

kad se napila htela je nešto i da pojede

tamburica je svirala kao panonsko more

panonsko more je sviralo kao tamburica

udaralo je u rak i ja

sviralo unazad život

udaralo je u ja i rak

sviralo unazad

vreme je pojelo i popilo smrt

ono je dalekovido

slavonija i baranjaigraju se s vremenom

u šokačkim šeširima

III poglavlje pesma vrta stih na nebu i zemlji

III. vreme nikud ne ide

vreme nikud ne ide

njegovo počinjanje i završavanje je nikakvo

kakvo je to vreme bez odakle i bez kuda

ide svojim krugom

niotkud nije došlo nikud neće otići

zbog čega ide

ide da krug ne izgubi svoju okruglinu

njegova muškost je nikakva njegova ženskost je nikakva

ništa mu ne nedostaje

nema nikoga

nema muškarca nema žene

nema ništa nema nikoga ima sve

neko ga je nekad ulovio pri pokušaju okončavanja

niko ga nikada nije ulovio pri pokušaju počinjanja

ništa je sve

neko ko je kružno polje otkrio je da je jedan od prstenova po kome onaj ide

hteo da mu preseče zvezdani put

ali ne bejaše zvezdanog puta

bejaše puž u sunčanoj prašini

bejaše njegova kuća u kosmičkoj prašini

svaka zemlja bejaše mu bliska sva neba bejahu mu daleka

neko ko je znao da nema juče danas i sutra

čekao je da onaj postane deo krugova

da bi se rodila trojica

Iz zbirke Stvoren od prastiha

I. poglavlje stih koji bejaše Tvorac

VI. x x x

U vrtovima trenutaka

oka bronze trenutka sunceruko

sunca nose na rukama glavu

gledaju kroz kosti cevanice krugove kičme prste zrake stabljike

sunca nose na rukama relikvije

najmanju moju tamu oltar najmanju moju svetlost žrtvu

moju tamu pre svetlosti prvu moju svetlost pretposlednje tame

moja ne moja glava moja ne moja svetlost moja ne moja tama

urasla u svetovno urasla u duhovno urasla u egzorcizovano urasla u posvećeno

reč bejaše kao vrtovi

iđaše kroz dane kroz hiljade godina kroz milione vekova

iđaše s mojom ne mojom glavom s mojom ne mojom relikvijom

reč bejaše kao vrtovi

srete vrtove srete vreme

tamu i svetlost svetovnu i duhovnu egzorcizovanu i posvećenu

bejaše devica prostitutka monahinja udata žena ljubavnica venčana s vrtovima

bejaše udova bez glave

gde su vrtovi gde je vreme

kuda je krenuo bez udove za muža venčanu

suncokret s vrtovima trenucima večnim zanimanjem

na glavi

S poljskog prevela Biserka Rajčić

Recital katalonskih pesnika Enrika Kazasesa i Dolors Mikel

2011-06-22T12:44:00.001+02:00

Mapa Mundi i Treći Trg organizuju:
recital katalonskih pesnika Enrika Kazasesa i Dolors Mikel
povodom obeležavanja uspešno završene prevodilačke radionice u Sremskim Karlovcima

Casa Garcia
četvrtak 23. jun 2011. u 22h

Pored katalonskih pesnika učešće u radionici imali su i dva srpska pesnika Milutin Petrović i Vladimir Kopicl, kao i prevodioci Siniša Zdravković, Hristina Vasić, Pau Bori i Jelena Petanović.

---

ENRIK KAZASES/ ENRIC CASASSES (Barselona, 1951)

Najčuveniji živi katalonski pesnik i rapsod, dobio epitet „jednog od najzanimljivijih inovatora u katalonskoj poeziji poslednjih godina“. U svojim pesmama kombinuje različite uticaje: od srednjevekovne poezije do slobodnog stiha. Trenutno eksperimentiše sa izmišljenim formama. (Wikipedia). Čuven kao fantastičan izvođač svojih pesama na brojnim recitalima kada, van knjiga, njegovi stihovi dobijaju još veći život i snagu. Objavio je dvadesetak knjiga poezije. Na srpski je prevedeno nekoliko njegovih pesama (Treći Trg, 2009, Polja 2009). Dobitnik je najznačajnijih katalonskih nagrada za poeziju.

DOLORS MIKEL/ DOLORS MIQUEL (Ljeida, 1960)

Na katalonskoj poetskoj sceni pojavljuje se 90ih godina prošlog veka. Veliki je ljubitelj recitala, koje i sama organizuje. Dobitnica je brojih nagrada za poeziju. Čuvena je po pesničkom odgovoru na knjigu srednjevekovnog pesnika Žaumea Rođa (Jaume Roig) Llibre de les dones (Knjiga o ženama) iz 15. veka, moralizatorsku i mizogenu viziju žene koju Mikel dekonstruiše u svojoj Llibre de les homes (Knjiga o muškarcima) uspešno koristeći srednjevekovnu metriku.

MOJ TRG: ZA ŠANKOM - POEZIJA MILENE PAVLOVIĆ BARILI, četvrtak 14. april, 22:30h, Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

2011-04-12T09:19:00.003+02:00

POEZIJA MILENE PAVLOVIĆ BARILI

četvrtak, 14. april 2011. 22:30h
španki bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

učestvuju:
OLIVERA JANKOVIĆ
MAGDALENA KOCH
JELENA BAKIĆ
ČARNA RADOIČIĆ

urednik tribine: Dejan Matić
organizator: Treći Trg
pokrovitelj: Sekretarijat za kulturu Beograda
prijatelj: Casa Garcia

Predstavljanje knjige MOCART - ZLOČIN MARIJE TEREZIJE Kolje Mićevića

2011-04-11T15:47:00.002+02:00

Pozivamo Vas u utorak 12. aprila u 12 sati u Klub – knjižaru – galeriju Glasnik (Kneza Miloša 16, Beograd), na predstavljanje prve knjige iz nove Glasnikove edicije En musica autora Kolje Mićevića

MOCART – ZLOČIN MARIJE TEREZIJE

i muzički hepening „Peva s nakovnjima“.

Tačno u podne otvoriće se proces Mariji Tereziji za dugo skrivan zločin. Kolja Mićević pronašao je dokumenta i povezao činjenice koje otkrivaju misterioznu propast i smrt muzičkog genija. Dokazi su vekovima skrivani, a nevini optuživani. Lažni mit se širio do danas, kako bi stvarni krivci ostali nekažnjeni.

Iako su stručnjaci za Mocarta odavno utvrdili da Antonio Salijeri nije imao nameru da otruje, niti je otrovao Mocarta, ipak je ostalo zagonetno pitanje zašto je stvorena ta legenda da je jedan kao manje nadaren umetnik, Salijeri, otrovao genijalnog Mocarta. Kolja Mićević odgovara na to pitanje knjigom MOCART, ZLOČIN MARIJE TEREZIJE polazeći od jednog pisma kojim je austrijska carica zabranila svome sinu Ferdinandu da uzme četrnaestogodišnjeg Mocarta za svog dvorskog kompozitora! Mićević, minucioznom analizom događaja koji su doveli do jedne takve zabrane, razotkriva tragične posledice koje je to pismo prouzrokovalo u Mocartovom životu.

NEDELJA DEČIJE KNJIGE, OD 1. DO 8. APRILA U KNJIŽARI "DERETA"

2011-04-01T10:21:00.000+02:00

REČ U PROSTORU 06

2011-03-30T13:34:00.002+02:00

Dragi prijatelji,

pozivamo vas na otvaranje izložbe REČ U PROSTORU 06

petak, 1. april 2011.

Iščitavanje radova + izložba plakata (dizajn Dragana Nikolić) + muzička podrška prijatelja DSZDIF
Izložba: Happy centar u 19:30
Iščitavanje i svirka: Velika sala u 20:30

Zamišljen kao beleženje stvaralačkih impulsa i energije mladih autora iz regiona, s jedne strane, a s druge kao izvesno istraživanje i pomeranja granica interesovanja i traženje odgovora na trenutak u kome živimo, kao odsečak varljivosti, Reč u prostoru obeležava sve različitosti i sličnosti prostora obeležene samo jednom odrednicom: ljudskim životom.

Ove godine na konkurs je svoje radove poslalo 265 autora.
Odabrani su radovi za dizajniranje autora: Bojan Marjanović,Siniša Matijević, Stefan Kovljanin, Jovan Đurić, Aleksandar Solomun, Radmila Radojković, Tamara Sorak, Lidija Vuksanović, Milena Ilić, Damir Nedić, Borka Lakić ((priče); Matija Sadović, Ana Vučković, Miljan Milanović, Maja Klarić, Vladimir Vukomanović, Armin Huseinović, Miljana Stanković, Marko Pogačar, Emir Berberović, Natalija Ž. Živković, Đorđe Stojanović (pesme).
Na iščitavanje i druženje pozvani su: Anita Erker, Voki Erceg, Milica Petrović, Maja Despotović, Ivana Anđelković, Mirjana Vasić, Ivana Zotović, Miloš Živanović, Dušan Arsenović, Ivana Kosanović , Uroš Pajić, Nevena Milašinović, Slađana Šimrak, Maja Korolija, Antej Jelenić, Katarina Fiamengo, Slobodan Nikolić, Marijo Glavaš, Bojan Šaptović, Siniša Stojanović, Milica Denković, Ivana Maksić, Sonja Jankov, Marina Zrnić , Maja Pejin, Stanislav Stojanović, Jefimija Kocić i Sofija Gabić.

Radove birali: Živorad Nedeljković, Mirko Demić i Vesna Kapor
Autorski projekat: Vesna Kapor
www.skc.org.rs
Dizajn: Dragana Nikolić
http://www.dragananikolic.blogspot.com/

DANAS SVI ZNAJU DA IGRAJU FUDBAL (DSZDIF) je paracivilna, nevladina i nebajkina reorganizacija, čiji članovi potiču iz najzabačenijih prostorija Ministarstva za nerad i asocijalnu politiku. Ova kvazi-umetnička, i ništa više sportska skupina uživa podršku vodećih svetskih centara nemoći, a ima pristalice i među poznatim domaćim iznutricionistima i radio-profesionalcima. Kao svoje glavne ciljeve, DSZDIF navodi zauzimanje jedinstvene naftne platforme i ubrzanje procesa azijsko-pacifičkih dezintegracija.

ULAZ SLOBODAN.

subota, 2. april u 18:00 Mala sala

KNJIŽEVNOST KAO LUTRIJA, EGZALTACIJA, ESENCIJA...
tribina posvećena književnosti mladih autora u regionu

Učestvuju: Maja Klarić, Armin Huseinović, Tanja Stupar Trifunović, Marko Pogačar, Pavle Zelić, Radomir D. Mitrić, Goran Korunović, Bojan Savić Ostojić, Antej Jelenić, Jasmina Topić i prisutni autori Reči u prostoru

nedelja, 3. april u 18:00 Mala sala

USPOSTAVLJANJE RAVNOTEŽE
mladi pisci iz Republike Srpske
Realizaciju programa podržalo Predstavništvo Republike Srpske u Beogradu

Učestvuju: Tanja Stupar Trifunović, Tatjana Bijelić, Lana Bastašić, Berislav Blagojević, Radomor R. Mitrić i Danko Komljen

45. Borina nedelja! subota, 26. mart, 20h, Francuska 7

2011-03-23T21:27:00.001+01:00

Dragi prijatelji,

U okviru manifestacije 45. Borina nedelja biće održano veče Trećeg Trga.

Subota, 26. mart 2011, od 20h
Francuska 7, Beograd

Učestvuju:
Nataša Milović
Dejan Matić
Milan Dobričić
Uroš Kotlajić
Goran Korunović

Detaljnije o 45. Borinoj nedelji:

http://www.facebook.com/event.php?eid=187294464647379

LEKCIJE IZ POEZIJE ZA ŠANKOM! petak, 25. mart, 20:30h, Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

2011-03-23T03:54:00.003+01:00

Književna tribina Razgovori na palubi, 22. februar 2011. od 20 časova

2011-02-22T12:07:00.001+01:00

Ventil za poeziju, 20.2.2011, 20h

2011-02-19T23:16:00.004+01:00

Svake 3. nedelje u mesecu u bifeu Ventil u organizaciji Trećeg Trga: književno veče - VENTIL za POEZIJU tokom kojeg možete, osim pića, naručiti i pesnikinju ili pesnika za vaš sto.

Na meniju ovog meseca izvrsna pesnička ponuda!

Pored domaćih autora, gost će biti i jedan od najznačajnijih poljskih pesnika mlađe generacije Lukaš Manjčik.

Tokom večeri, Uroš Kotlajić će potpisivati svoju novu zbirku poezije „Poslednji gran žete velike ane andrejevne“, koju je izdao Treći Trg.

Takođe, najavićemo tom prilikom još jedno izdanje Trećeg Trga, novu pesničku zbirku Gorana Korunovića „Gostoprimstva“, koja je trenutno u pripemi za štampanje.

Pesnički meni:

Lukaš Manjčik
Uroš Kotlajić
Goran Korunović
Nevena Budimir
Tamara Šuškić
Jana Rastegorac
Čarna Popović
Jasmina Topić
Bojan Savić Ostojić
Bojan Vasić

2011-02-14T13:59:00.004+01:00

Knjige Trećeg Trga možete naći u ODD Concept Space radnji, u Uzun Mirkovoj 12,
i večeras, u Noći otvorenih ateljea od 18 - 2h

Književna tribina RAZGOVORI NA PALUBI, 8. februara od 20 časova

2011-02-05T19:39:00.003+01:00

Književna tribina RAZGOVORI NA PALUBI, 25. 01. 2011, u 20h

2011-01-24T12:04:00.000+01:00

http://trgnise.blogspot.com/2011/01/nagrada-za-poeziju-treceg-trga.html

VENTIL za POEZIJU! nedelja 16. januar 2011, od 20h

2011-01-16T12:06:00.002+01:00

VENTIL za POEZIJU

Svake 3. nedelje u mesecu u bifeu Ventil u organizaciji Trećeg Trga:
književno veče - VENTIL za POEZIJU tokom kojeg možete, osim pića,
naručiti i pesnikinju ili pesnika za vaš sto ili šank!

nedelja, 16. 1. 2011, od 20h

bife Ventil, Kapetan Mišina 14

---

PESNIČKI MENI:

Jasna Milićev (belo vino)

Milan Dobričić (capuccino&kuvano vino)

Bojan Savić Ostojić (veliko svetlo pivo)

Viktor Radonjić (skovin)

Danilo Lučić (pivo&pelinkovic)

Jelica Kiso (čaj sa rumom)

Vladimir Vulević (obična&kisela voda)

Uroš Kočović (veliko svetlo pivo)

Dejan Matić (voda&vino)

Književna tribina: RAZGOVORI NA PALUBI: "Energija sakralnog u umetnosti", utorak, 11. 01. 2011. u 19h

2011-01-10T11:52:00.005+01:00

Književna tribina UK "Parobrod" RAZGOVORI NA PALUBI:

Razgovor povodom nove knjige eseja Dragana Stojanovića "Energija sakralnog u umetnosti" (Službeni glasnik i Institut za teološka istraživanja, Beograd, 2010)

Gosti: Milan Radulović i Dragan Stojanović

Moderator: Dejan Matić

Utorak 11. januar 2011, u 19 časova,
UK Parobrod, Kapetan Mišina 6a
Ulaz slobodan

Nagrada za poeziju Trećeg Trga

2011-01-06T18:53:00.003+01:00

U okviru mini off sajma Trećeg Trga u bifeu „Ventil“, Kapetan Mišina 14, u ponedeljak 3. januara ove godine prvu put dodeljena nova nagrada za poeziju.

Cilj ovog priznanja je da istakne doprinos pojedinih pesnika koji svojim individualnim talentom, stvaralačkom zrelošću i autentičnim pristupom poeziji značajno učestvuju u formiranju onoga što se obično naziva „pesnička scena“.

Ova nagrada za poeziju nezavisna je od državnih institucija kulture, npr. Ministarstva kulture ili udruženja književnika, budžetskih ustanova, izdavačkih i drugih lobija i sl.

Osnivač nagrade za poeziju je Treći Trg.

Ova nagrada za poeziju nema naziv.

Žiri nagrade za poeziju sastavljen je od urednika i saradnika Trećeg Trga.

Nagradni fond nagrade za poeziju je po jedna novčanica Narodne banke Srbije sa likom Vuka Karadžića i Njegoša, dakle 30 dinara, jedna knjiga poezije u izdanju Trećeg Trga, ove godine knjiga „Klupe nenagrađenih“ Duška Novakovića, i jedno piće od uprave bifea „Ventil“.

Laureati nagrade za poeziju za 2009. i 2010. godinu su pesnici:
Petar Matović, za knjigu „Koferi Džima Džarmuša“, i
Nikola Živanović, za knjigu „Astapovo“.

Žiri smatra da su navedene zbirke opravano dobile veliki broj pohvala, istaknute kao možda i najznačajnije zbirke u pomenutim godinama, pobrale velike aplauze a pesnici bivali značajno potapšani po ramenu, ali su nekako nagrade za njih izostale. Nezavisna nagrada za poeziju dodeljuje se za značajne knjige pesama na srpskom jeziku.

Izjave laureata povodom nagrade

Petar Matović:
“Radost je tim veća što Koferima Džima Džarmuša odlazi prvo priznanje novoustanovljene nagrade! Hrabrost je danas pokrenuti novu književnu nagradu naročito uzimajući u obzir činjenicu koliko ih već ima /previše!/, a mali je broj onih čiji kredibilitet nije ozbiljno uzdrman. Originalna koncepcija (Nagrada se dodeljuje kad se ukaže potreba, kako ističe Milan Dobričić) govori o tome koliko je ovaj poduhvat uvremenjen jer ističe bitan momenat prevrednovanja kritičke recepcije tekuće pesničke produkcije i samim tim može ovoj nagradi obezbediti posebnost, kvalitet i trajnost!”

Nikola Živanović:
“Nagrade su uputstva čitaocima. Za pisca nagrada ne bi trebalo da ima značaj, osim onog nužnog - finansijskog. Treba da se koliko toliko potrudi da je dobije (da knjigu pošalje na konkurs) i to je sve. Može se naknadno i pobuniti protivneke neopravdano nagrađene knjige, ali to je uzaludan posao. Za pisca je važno da zna šta radi i da to radi onako kako želi. Gore je dobiti nagradu za lošu knjigu nego ne dobiti je za dobru. Onda i naredna bude loša, a ovako naredna bude bolja (ako čovek drži do svog i nastavi da radi ono što je radio a ne počne da se prilagođava privremenim poetikama).”

svima...

2010-12-31T17:08:00.001+01:00

Mini Off sajam Trećeg Trga i dodela nove nagrade za poeziju!

2010-12-28T13:58:00.004+01:00

Večeras 3. januara 2011. godine u 18 časova u bifeu Ventil biće dodeljena nova nagrada za poeziju u organizaciji Trećeg Trga!

Svi detalji o nagradi biće saopšteni na dodeli!

Dobrodošli!

http://www.facebook.com/event.php?eid=118330614902878&num_event_invites=0

U okviru Ventilove berze novogodišnjih poklona održava se mini off sajam Trećeg Trga:

u sredu 29.12.2010. od 18-20h
i ponedeljak 3.1.2011. od 18-20h

predstavljanje autora Trećeg Trga, čitanje, druženje, prodaja knjiga, majica...

Dođite na druženje :)

* * *

2010-12-25T13:32:00.004+01:00

Od skoro knjige Trećeg Trga možete naći i na nekoliko zanimljivih mesta u gradu, a ne samo u knjižarama. Pored španskog bara Casa Garcia (Kraljevića Marka 19), bifea Ventil (Kapetan Mišina 14) od sada i u kafeu Freedom, (Nušićeva 8), zahvaljujući udruženju MikroArt.

Ventilova berza novogodišnjih poklona

2010-12-25T13:20:00.003+01:00

U nedelju 26. decembra od 15:00 u bifeu Ventil, (Kapetan Mišina 14, Beograd) otvara se berza novogodišnjih poklona gde ćete imati priliku da pazarite radove autora koji su izlagali u bifeu Ventil tokom 2010. godine, u okviru akcije "Ventil za kreativnost".
Između ostalih biće i knjiga Trećeg Trga :)
Svratite!

MOJ TRG: Za šankom - Petar Grujičić, knjiga Beovavilon

2010-12-21T15:10:00.004+01:00

MOJ TRG: ZA ŠANKOM
tribinski program trećeg trga za šankom španskog bara Casa Garcia svakog četvrtog četvrtka u mesecu:
Pisac + Knjiga + Gost + Muzika + Piće + Šank + Mačka Džindžer...

Pisac: Petar Grujičić
Knjiga: BEOVAVILON (roman, nagrada"Miroslav Dereta", izdavač: Dereta, Beograd, 2010)
Piće: vino (preporuka pisca!)

www.trgnise.blogspot.com

urednik tribine: Dejan Matić
pokrovitelj: Sekretarijat za kulturu Beograda
prijatelj: Casa Garcia bar español

dizajn: Dragana Nikolić

---

Petar Grujičić rođen je 31. oktobra 1967. u Beogradu. Diplomirao dramaturgiju na beogradskom FDU, kao i jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu. Na istom fakultetu magistrirao 1998, i doktorirao 2008. godine. Napisao više pozorišnih drama, od kojih su izvođene Fiškal galantom (1994), Pucnji na Terazijama (1996), Tekelija (2004). Dobitnik je Sterijine nagrade za dramski tekst 1995. godine.

Objavio je roman Barbarogenije, čovek koji ne umire (Book & Marso, 2002) i monografsku studiju Tamni junak - postupci idealizacije Marka Kraljevića (Tia Janus, 2010). Napisao scenario za film Pun mesec nad Beogradom, u režiji Dragana Kresoje, 1993. godine. Bio pozorišni kritičar na Radiju B92 1990-1999. godine.

---

NAGRADA MIROSLAV DERETA ZA NAJBOLJI NEOBJALjENI ROMAN 2010.

Beograđani, rođeni ili povratnici, prolaznici ili putnici namernici, prisutni u urbanoj klisuri Knez Mihailove ulice, tog su se dana uplašeno sklanjali s puta čoveku koji je jurio, mašući nožem za seckanje girosa; tamo negde na rubu grada mlada policajka koja očekuje ispunjenje sna i odlazak u Ameriku, u divljem je trku za odbeglom prostitutkom ili nedostižno zaljubljenom devojkom, a u avionu koji tek što nije sleteo mladić se vraća u svoj rodni grad, da bi dao kreativni doprinos novoj modnoj liniji u svetu glamura i upoznao čoveka koji svojoj verenici za rođendan poklanja plastičnu operaciju grudi i sve to dok dole pri obalama reka tamni lepak plićaka drži neploveće splavove u prividnom mirovanju, upravo iznad ovog osinjaka zvanog BEOVAVILON.

Preuzeto sa:

http://www.dereta.rs/

RAZGOVORI NA PALUBI: utorak 21. 12. 2010. od 19h

2010-12-21T11:33:00.005+01:00

Pozivamo vas na književnu tribinu UK "Parobrod" RAZGOVORI NA PALUBI:

Razgovor o portugalskom piscu Gonsalu M. Tavarešu sa osnivačima Udruženja prijatelja luzofonije (UPL) i izvođenje predstave

"AS TRÊS PESSOAS OU O SR. VALÉRY DIZIA"

("TRI OSOBE ILI KAKO JE GOVORIO GOSPODIN VALERI")

Po motivima dela Gonsala M. Tavareša O Sr. Valéry

Tekst i režija: Žoana Kamara

Igraju: Anja Ćalić, Ana Đorđević i Ana Lukić

U razgovoru učestvuju: Bojana Adamović, Jelena Ristović i Andre Kunja (Institut Kamoeš)

Moderator: Dejan Matić

Utorak 21. decembar 2010, u 19 časova,
UK Parobrod, Kapetan Mišina 6a

Ulaz slobodan

Udruženje prijatelja luzofonije (UPL) okuplja zaljubljenike u portugalski jezik i kulture luzofonih zemalja. U okviru udruženja deluje amaterska pozorišta trupa Teatro da Cidade Branca (Pozorište belog grada), osnovana 2008. godine pri katedri za Iberijske studije Filološkog fakulteta u Beogradu. Trupa je do sada realizovala dve predstave:As três pessoas ou o Sr. Valéry dizia (2008), Poca terra-tanta terra (2009).

U okviru tribine UK Parobrod “Razgovori na palubi” biće predstavljen književni opus portugalskog pisca Gonsala M. Tavareša i izvedena predstava As três pessoas ou o Sr. Valéry dizia (Tri osobe ili kako je govorio gospodin Valeri), po motivima dela O senhor Valéry (Gospodin Valeri) ovog autora, u režiji Žoane Kamare, lektorke Instituta Kamoeš. Predstavu izvode: Anja Ćalić, Ana Đorđević, Ana Lukić.

---

GONSALO M. TAVAREŠ (1970, Luanda) je mladi portugalski pesnik i pisac čiji je rad nagrađivan najprestižnijim nacionalnim književnim nagradama. Njegova dela objavljena su u nekoliko stranih antologija proze i poezije, a romani su mu prevedeni na deset jezika. Na srpskom jeziku objavljen je roman Jerusalim (prevod Jasmina Nešković, Treći Trg, Beograd, 2009).

Jerusalim je jedna velika knjiga koja pripada velikoj zapadnoj literaturi. Gonsalo M. Tavareš nema pravo tako dobro da piše sa svega 35 godina: dođe mi da ga izudaram!
Žoze Saramago
(iz govora prilikom dodele nagrade romanu Jerusalim)

-

U romanu Jerusalim, kojim je stekao atribut „portugalskog Kafke”, Gonsalo M. Tavareš nastoji da odgovori na jedno od ključnih i najstarijih pitanja filozofije – pitanje o poreklu i ulozi zla u svetu. Po Tavarešu, zlo je jedna od osnovnih pokretačkih sila koja uspostavlja dinamiku Istorije, a čovek je sudbinski predodređen da namerno ili nesvesno bude izvršilac zla ili njegova žrtva.
Naslov Jerusalim i smeštanje radnje u neki neimenovani grad i neodređeno istorijsko vreme, naglašavaju univerzalni karakter piščeve poruke i potkrepljuju njegovo uverenje u tezu „o večnom ponavljanju istog”, a složeni odnosi među junacima neobičnih imena i nepredvidivi zapleti i raspleti, čine da se ova opora i uzbudljiva pripovest prati bez daha, u napetom iščekivanju neizvesnog kraja.
Jasmina Nešković

VENTIL ZA POEZIJU, nedelja 19. 12. 2010, u 20h

2010-12-18T15:09:00.008+01:00

VENTIL za POEZIJU

(svake 3. nedelje u mesecu u bifeu Ventil od 20h)

nedelja, 19. 12. 2010, od 20h

bife Ventil, Kapetan Mišina 14

---

PESNIČKI MENI:

Ana Ristović
Jasna Milićev
Ivana Kekić
Jasmina Topić
Čarna Popović
Aleksandar Novaković
Milan Dobričić
Goran Korunović
Vladimir Stojnić
Dejan Matić
Bojan Vasić

Veče Trećeg Trga: Predstavljanje časopisa Treći Trg i zbirke priča CEĐ Milana Dobričića

2010-11-26T21:58:00.002+01:00

Veče Trećeg Trga u Sremskoj Mitrovici:

Predstavljanje časopisa Treći Trg i zbirke priča CEĐ Milana Dobričića

subota, 27. novembar 2010, u 20h
Book bar, Zanatlijska 3, Sremska Mitrovica

Učestvuju: Dejan Matić i Milan Dobričić begin_of_the_skype_highlighting end_of_the_skype_highlighting
Moderator: Siniša Puač

Veče Trećeg Trga: predstavljanje romana Veljka Petranovića "Mi, narkomani"

2010-11-23T13:08:00.005+01:00

četvrtak, 25. novembar 2010, u 19h
Mala sala, SKC

Učestvuju: Milan Dobričić, Dejan Matić i autor
moderatorka: Vesna Kapor

Prvi roman mladog pisca, napisan šturim, kratkim sekvencama sadašnjice, razotkriva probleme urbanih mladih ljudi koji, nemajući nikakva očekivanja, žive od danas do sutra.

MOJ TRG: Za šankom - Nikola Živanović, knjiga Astapovo

2010-11-22T14:56:00.005+01:00

Sreda, 24. novembar 2010, 21h
španski bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

MOJ TRG: ZA ŠANKOM
tribinski program trećeg trga za šankom španskog bara Casa Garcia svakog četvrtog četvrtka u mesecu:
Pisac+Knjiga+Gost+Muzika+Piće+Šank+...

Pesnik: Nikola Živanović (1977, Beograd)
Knjiga: ASTAPOVO (pesme, biblioteka: Čuvari sveta, izdavač: Koraci, Kragujevac, 2010)
Piće: pivo (preporuka pesnika!)

urednik tribine: Dejan Matić
pokrovitelj: Sekretarijat za kulturu Beograda
prijatelj: Casa Garcia bar espanol

dizajn: Dragana Nikolić

Noć na palubi! Utorak, 23. novembar 2010

2010-11-22T14:50:00.001+01:00

NOĆ NA PALUBI!

Razgovor o Haroldu Pinteru i izvođenje jednočinke

"NOĆ"
(Prvi put izvedena u Comedy Theatre)

Muškarac: Mrđan Ognjanović
Žena: Milica Stefanović

Gost:
Duško Novaković

Moderator:
Dejan Matić

Utorak 23. novembar 2010, u 19 časova,
UK Parobrod, Kapetan Mišina 6a

"Noć" Harolda Pintera (preveo Borivoj Gerzić) prvi put je izvedena u programu "Parovi: Zabava na temu braka" u Comedy Theatre, u Londonu, 9. aprila 1969, u režiji Aleksandra Dorea. Ženu je igrala tadašnja supruga Harolda Pintera, Vivijen Merčant, sa kojom je slavni pisac imao buran brak. Komad je dijalog između muškarca i žene, u njihovim četrdesetim, koji se prisećaju svog prvog susreta. Ton jednočinke je dvojak, komičan i tužan, dok emotivna praznina izbija iz pauza razgovora o prošlosti koje likovi različito prisećaju.

Ulaz slobodan

VENTIL za POEZIJU: nedelja, 21. novembar 2010.

2010-11-19T18:58:00.003+01:00

POEZIJA JE TEK POČELA I PREPUNA JE NEZNANIH VRLINA
Đuan Maragalj

VENTIL za POEZIJU
(svake 3. nedelje u mesecu u bifeu Ventil od 20h)

nedelja, 21.11.2010, od 20h

bife Ventil, Kapetan Mišina 14

---

POETARIUM
(5 katalonskih pesnika na platnu)

Monserat Abeljo (Montserrat Abelló)
Enrik Kazases (Enric Casasses)
Dolors Mikel (Dolors Miquel)
David Kastiljo (David Castillo)
Eduard Eskofet (Eduard Escoffet)

TREĆI TRG
(11 pesnika za stolom)

Ivana Kekić
Ana Seferović
Milan Dobričić

Dejan Matić
Stanislav Stojanović
Vladimir Stojnić
Tamara Šuškić
Uroš Kotlajić
Siniša Stojanović Siniter
Dragana Nikolić
Velimir Knežević

KORNET
(ilegalni poslastičar za šankom)
Pavle Ćosić

NA PALUBI - Predstavljanje IK Kornet i knjige priča "DOMICIDE" Divne Peškir

2010-11-05T15:54:00.005+01:00

Utorak, 9. novembar 2010, 19h
UK "Parobrod", Kapetan Mišina 6a, Beograd

Predstavljanje IK Kornet i
knjige priča "Domicide" Divne Peškir

Učestvuju:
Pavle Ćosić i Divna Peškir

Moderator:
Dejan Matić

MOJ TRG: Za šankom - Predstavljanje knjige priča "Ceđ" Milana Dobričića

2010-10-27T12:00:00.004+02:00

Četvrtak 28. oktobar 2010, 20:30h
španski bar Casa Garcia
Kraljevića Marka 19, Beograd

Promocija nove sveske časopisa Treći Trg i predstavljanje projekta Word Express

2010-10-15T00:07:00.003+02:00

NA PALUBI:
Promocija nove sveske časopisa Treći Trg
i predstavljanje projekta Word Express

Ponedeljak, 25. oktobar 2010.
19h

UK Parobrod
Kapetan Mišina 6a, Beograd

Učestvuju:
Faruk Šehić (Bosna i Hercegovina)
Rajan Van Vinkl (Velika Britanija)
Ana Ristović (Srbija)
Jasmina Topić
Milan Dobričić
Dejan Matić

www.word-express.org

NA PALUBI - Predstavljanje knjige "Antologija poljskog eseja"

2010-10-10T17:29:00.001+02:00

Utorak, 12. oktobra 2010, 19h
UK "Parobrod" Kapetan Mišina 6a

U okviru programa UK "PAROBROD" NA PALUBI
predstavljanje"Antologija poljskog eseja"
(Izbor, beleške i prevod s poljskog: Biserka Rajčić
Službeni glasnik, Beograd 2008)

Gost: Biserka Rajčić
Moderator: Dejan Matić

BEČ, 2. oktobar 2010: Promocija knjiga "BLAGOSLOVENI GUBITNICI" i "MI, NARKOMANI"...

2010-09-30T23:36:00.006+02:00

Promocija knjige pesama Milana Dobričića"Blagosloveni gubitnici"
(Društvo Istočnik, Biblioteka časopisa Poezija 4x, Beograd, 2009)

i romana Veljka Petranovića "Mi, narkomani"
(Treći Trg, Biblioteka Desant, Beograd, 2010)

biće održana u Beču, u subotu 2. oktobra 2010. godine od 19 časova
Der KELLER, 1. Wien, Laurenzerzberg 2
u organizaciji Udruženja "REČ-BOJA-TON".

U razgovoru o knjigama učestvuju
Dragana Nikolić,
Dejan Matić,
Milan Dobričić,
Veljko Petranović
i Dušan Savić.

Treći Trg najavljuje da će biti reči i o "knjizi iznenađenja".

Još detalja možete videti na blogu:
http://dragananikolic.blogspot.com/2010/09/dve-nove-knjige-promocija-u-becu.html

AGON NA PALUBI: UK PAROBROD, utorak 28. septembar 2010, u 19h, Kapetan Mišina 6

2010-09-27T00:19:00.002+02:00

U okviru programa UK "PAROBROD" predstavljanje elektronskog časopisa za savremenu poeziju AGON - www.agoncasopis.com

AGON NA PALUBI!

Učestvuju urednici i pesnici:
Vladimir Stojnić, Bojan Savić Ostojić i Marko Stojkić
Moderator: Dejan Matić

Utorak 28. septembar 2010. godine u 19 časova
Prostorije UK "Parobrod", Kapetan Mišina 6a
Ulaz slobodan

Agon je internet časopis za poeziju koji izlazi na svaka dva meseca od početka 2009. U dosad objavljenih devet brojeva, Agon je svoj sadržaj koncipirao na premijernom objavljivanju prevoda (rubrika Prevedena poezija) i originalnih poetskih tekstova (rubrika Poezija), kao i tekstova iz teorije poezije grupisanih u tematsku celinu (rubrika O poeziji). Svojim doslednim pristupom i jasnom uređivačkom politikom, Agon je izgradio prepoznatljiv imidž i nametnuo se kao referenca u elektronskoj periodici na srpskom jeziku. Pored priloga više od stotinu autora, u časopisu su objavljeni temati posvećeni Žaku Vašeu, Milanu Dedincu, Milutinu Petroviću, Filipu Žakoteu, autopoetičkim tekstovima savremenih srpskih pesnika i esejima postmodernih američkih pesnika. Objavljena su dva specijalna broje, od kojih je jedan posvećen ženskoj poeziji i feminističkoj teoriji (broj 6), a drugi savremenoj francuskoj poeziji (broj 8).

www.agoncasopis.com

Uredništvo: Vladimir Stojnić i Bojan Savić Ostojić

Promocija knjige "Japanska kutija" Ivane Hadži-Popović

2010-09-26T15:20:00.005+02:00

Ponedeljak, 27. septembar 2010, 19h
New Moment Ideas Gallery, Hilandarska 14

New Moment Ideas Gallery i izdavačka kuća Palabra
Pozivaju Vas na promociju nove knjige

Ivane Hadži-Popović
"JAPANSKA KUTIJA"

Na promociji će biti prikazan film "Nacizam i okultno"

O knjizi će govoriti:
Ratko Božović, profesor univerziteta
Dejan Matić, pesnik i urednik časopisa "Treći Trg"
Autorka

Odlomke iz romana će čitati Ivana Kuzmanović
Muzički program - Koki, kantautor

---

Ivana Hadži-Popović objavila je pet romana: Sezona trešanja (u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 1999 godine), Knez (1999), Brod za Buenos Ajres (2001), Zamka (nagrada «Isidora Sekulić» za 2004 godinu), Na Hadrijanovom tragu (u najužem izboru za nagradu «Žensko pero» za 2009 godinu), roman Japanska kutija (2010) kao i dve zbirke eseja: Kolumbovo jaje (2006) i Isidora, eros i tajna (2009)
Prevodi romane, priče i eseje s francuskog i italijanskog jezika.

RAVENA, 24. septembar - Na DANTEOVOM grobu KOLJA MIĆEVIĆ čita prevod KOMEDIJE!

2010-09-24T10:21:00.007+02:00

Ravena, 24. septembar 2010. godine, u 21h

Književnik Kolja Mićević učestvovaće na uglednoj manifestaciji posvećenoj Danteu u Raveni, u Bazilici gde je i Danteov grob, gde će govoriti o prevođenju Dantea i čitati svoj prevod na srpski Komedije (XII pevanje iz Čistilišta) .

Podsećamo da je Kolja Mićević (1941), pored drugih značajnih prevoda sa francuskog, engleskog, italijanskog, španskog i slovenačkog jezika, preveo sa italijanskog Danteovu Komediju na srpski i na francuski jezik.

O manifestaciji na kojoj se svakog septembra u Raveni okupljaju najznačajniji poznavaoci i prevodioci Dantea iz celog sveta, Kolja Mićević kaže:
"Već petnaest godina se svakog septembra u Raveni, u Bazilici gde je i Danteov grob, obavljaju čitanja prevoda Komedije na neki svetski jezik. To traje već petnaest godina, bez prekida, i ovo 39. čitanje posvećeno je SRPSKOM jeziku, a ja sam pozvan da čitam svoj prevod XII pevanja iz Čistilišta. To veče, koje se održava 24-og u 21 h, podrazumeva i učešće dvoje stručnjaka za Dantea, jedan je gospođa Mirka Zogović, s italijanske katedre, a drugi gospođa Marija Rita Leto, Italijanka slavista. One će govoriti o Danteu u Srbiji i u srpskom jeziku. Ja treba da objasnim svoj prevodilački postupak (moderator je gospodin Alesandro Đentili, koji zbog toga dolazi iz Firence) i spremio sam da u Bazilici obnarodujem svoja dva od nekoliko otkrića: govoriću o prvom od tri i dosad neprimećenom akrostihu kojim počinje Komedija i o bitnm broju 15, temeljnom broju Komedije.
Sve se završava čitanjem na italijanskom pomenutog pevanja, a zatim treba da ja da pročitam prevod na srpski. Uvežbavam se, jer čitanje je neizvesnije nego pevanje, jer ću - neka se zna - i zapevati pod lukovima Bazilike! Tekst je jedan Danteov stav o nemogućnosti-mogućnosti prevođenja poezije koji je on izneo u svome autopbiografskom i filosofskom traktatu G o z b a.
Dante je umro u septembru, time se objašnjava izbor ovog meseca za čitanja, a svake godine izabiraju se tri jezika - svake nedelje po jedan - kako bi, u malom, bila pročitana pevanja iz Pakla, Čistilišta i Raja! 17-og je čitan litvanski prevod, a 30-og će biti čitan novi prevod na engleski. Srpski je u sredini!"

Promocija časopisa Pel Capell posvećenog srpskoj književnosti, Barselona, 17.9.2010.

2010-09-15T17:34:00.010+02:00